Американци су нудили три милиона долара и промјену идентитета Радету Марковићу, бившем шефу Државне безбједности, уколико оптужи Слободана Милошевића приликом свједочења у Хагу.

Раде Марковић

Ово након готово двије деценије открива Горан Петронијевић, један од тадашњих Марковићевих адвоката. Како тврди, понуду је изнио некадашњи главни тужилац у Хашком трибуналу Џефри Најс.

• Комплетно нов идентитет, измјештање с породицом у трећу државу, имовинско обезбјеђење до краја живота, помињало се три милиона долара – каже Петронијевић.

НИЈЕ ПОСЛУШАО

Од договора, међутим, није било ништа.

• Марковић је тада отишао у Хаг и свједочио, али онако како је он желео, што се није допало хашким тужиоцима, који су имали специфичну улогу у процесу преговарања са свједоцима-сарадницима – навео је Петронијевић.

Адвокат Тома Фила, један од правних заступника Слободана Милошевића у Хагу, оцјењује за Српски телеграф да се тадашња власт додворавала Американцима, чија је жеља била да довуку Милошевића пред суд.

• Могуће да је Најс то нудио Марковићу. Он је обична америчка бараба, коју су пустили овде да вршља по Београду. Ишао је са заштитом, упадао свуда, покушао је и код мене у канцеларију да упадне, али сам га избацио. Када је ДОС дошао на власт, радили су све живо да се додворе Американцима, понашали су се доушнички с Америком. Дошао је као побједник, побједио Милошевића, довукао га пред суд – наводи Фила.

Никола Шаиновић, некадашњи премијер Србије, такође хашки оптуженик, наводи да су свједоци на разне начине притискани за вријеме суђења Милошевићу, као и да су Американци и Британци били господари тог суда јер су њихови тужиоци управљали процесом.

• Они су у припреми за Милошевићево суђење спроводили разне притиске на разне људе, с разним врстама уцјена и понуда. Један мали број је успио, нажалост, али с трагичним исходом попут Милана Бабића, који је пристао да свједочи, међутим, они му никада нису обезбиједили породицу и на крају су га уцијенили да свједочи и против Милана Мартића, што није могао да издржи и извршио је самоубиство – објашњава Шаиновић.

ДВОСТРУКА ИГРА

Шаиновић наводи и друге понуде.

• Нуђено је генералу Ојданићу да свједочи и да се ослободи Хага, генерал је одбио, нуђено је мени да свједочим и промјеним идентитет, мислим да су Радету Марковићу нудиле то и домаће власти, да су чак и били непоштени, нудили су, а онда су му елементе понуде узели као свједочење, на основу кога је осуђен, верујем да му је исто тако нудио и Хаг – наводи Шаиновић за Српски телеграф.

Супруга: Нудили му да бира земљу

Ива Марковић, супруга бившег шефа ДБ, 2016. је проговорила за медије о истрази и суђењу њеном супругу, наводећи да су све вријеме на њега вршени страховити притисци да каже да је по налогу Милошевића или његове жене учествовао у политичким убиствима.

• Раде је увијек био спреман да каже своја сазнања, али то се није уклапало у њихову, наводну, истину. Тако је било и са сведочењем у Хагу. Нудили су му слободу у замјену за то да свједочи против Милошевића пред Хашким трибуналом. Није пристао. Зоран Мијатовић, Горан Петровић и Душан Михајловић извели су га из ЦЗ и одвели на разговор 31. маја 2001. Тада су му нудили да изабере земљу у коју хоће да оде с породицом, да добије нови идентитет, материјалну сигурност. Све, само да оптужи Милошевића. Није пристао – навела је Ива Марковић.

Џефри Најс га је посјетио у затвору

Душан Машић, адвокат Радета Марковића, 2002., уочи суђења у Хагу, изјавио је да је његов клијент спреман на сарадњу, али да сматра да није учинио ништа лоше. Марковић је доспио у затвор послије пада Милошевића и тада га је посјетио тужилац трибунала Џефри Најс.

• Мој клијент му је рекао да је спреман да свједочи јер признаје сваки суд с којим његова земља сарађује. Марковић сматра да ни он, а ни Милошевић нису учинили ништа лоше и нема намјеру да лаже или терети било кога да би извукао ма какву корист за себе – навео је тада Машић.

Ко је Раде Марковић

• каријеру започео 1970.
• убрзо након убиства Радована Стојичића Баџе постао начелник ресора Јавне безбједности, са чином генерал-потпуковника
• чин генерал-потпуковника и мјесто начелника СДБ добија послије смјене Јовице Станишића 1998.
• бивши начелник службе државне безбједности Србије
• осумњичен за учешће у политичким убиствима између октобра 1998. и јануара 2001.
• ухапшен је 23. фебруара 2001.
• осуђен 30. јануара 2003. за помагање у прикривању четвороструког убиства чланова Српског покрета обнове на Ибарској магистрали
• осуђен на 40 година затвора
• борави у Забели, у седмом павиљону, са око 150 затвореника
• у затвору написао књигу „Казна без злочина“