Савременици кажу да је она била све што је народ у том тренутку желио од владарке – добра супруга, пожртвована мајка, вриједна домаћица и достојанствена краљица која је за свакога имала благу ријеч – Марија Карађорђевић. Рођена је као треће дијете румунског краља Фердинанда. Била је имењакиња са својом мајком, али је убрзо добила надимак Мињон. Неки кажу да је то због тога што је била “слатка као мињон”. Други кажу да је надимак добила по називу опере коју је њена мајка гледала непосредно прије него што ју је родила.

Краљица Марија Карађорђевић

Како било, “Мињон” Марија је ускоро је постала једна од најљепших принцеза Европе.

Ја вам од срца благодарим!”

Осим љепоте, ријеч је била о веома образованој дами – школовала се по најпрестижнијим школама, а осим румунског говорила је течно енглески, њемачки и француски језик.
Ускоро је проговорила и српски језик. Удала се за југословенског краља ‘ујединитеља’ – Александра Карађорђевића.

Кажу да је омиљеност у народу почела да стиче и прије самог вјенчања, када је са балкона Старог двора, након што је први пут дошла у своју нову домовину, окупљене поздравила рекавши: “Ја вам од срца благодарим!”

Краљица Марија и краљ Александар ускоро су постали узор за све европске краљевске парове. Живјели су складно и повучено, а брак је крунисан тројицом синова – Петром, Томиславом и Андрејем.
Краљици Марији није требало много да својом елеганцијом и префињеношћу купи срца дама Београда. Али и више од тога… њу су вољеле и обичне жене, грађанке подједнако као и сељанке, а она им је враћала отварајући школе, болнице, обданишта и поклањајући новац добротворним удружењима. Била је активна у добротворној организацији Коло српских сестара, а вриједним, сиромашним ђацима помагала да наставе школовање.

Удовица са 34 и три сина

Срећу краљице Марије помутила су два догађаја. Први се догодио једног октобарског дана 1934. године када је у атентату у Марсеју убијен краљ Александар.

Краљица је достојанствено и нијемо подносила своју бол поставши са 34 године удовица са три сина, од којих је најстарији имао 11 и требало је да постане краљ.

Краљица је склопила очи и уздахнула. Није плакала. Послије лаке несвестице и узетих капљица за смирење, одлучно је рекла: „Умро је на дужности, а то је смрт које је Он достојан – пише у извјештају који је француској влади тог дана поднио командант лионске полиције који је краљици Марији саопштио да је на њеног супруга извршен атентат.

Црнину је носила двије године потпуно се за то вријеме окренувши образовању својих синова и добротворном раду. У годинама које су услиједиле она је преузела бригу о Друштву Црвеног крста, потписала Повељу о правима дјетета и даровала на десетине хуманитарних организација. Краљица Марија је личним средствима помогла зидање Дјечије клинике у Тиршовој улици и Института за онкологију.

Други догађај који јр неповратно измијенио живот “народне краљице” био је почетак Другог своетског рата и одлазак из Југославије. Како је историја показала, тај одлазак је био – заувијек!
У ратним годинама, за краљицу Марију чуло је мало људи у окупираној земљи. А ипак, она је неуморно радила за њих – преко Комитета Црвеног крста, до краја 1943. године заробљеницима у логорима широм зараћене Европе упућено је око 7,5 милиона килограма пошиљки, од чега око 5,5 милиона килограма хране.

Како окупатор не би сазнао ко заправо шаље пакете, краљица их је потисивала као Марија К. Ђорђевић.

“Народна краљица” без земље и народа

Живот краљице Марије се до тог тренутка већ из коријена промијенио. Живјела је са синовима Томиславом и Андрејем у малој сеоској кући на имању “Стари млин” крај Лондона. Када је постало извјесно да се никада неће вратити у Југославију када им је нова власт одузела све привилегије и имања, породица се повукла на имање у Кенту.

Краљица Марија је наставила живот мирним сеоским животом. Синови су јој се бавили пољопривредом, а она је обављала кућне послове, а у слободном времену сликала и вајала.

Бавила се и изучавањем умјетности сликања. И даље је славила породичну крсну славу, поштовала све православне празнике, посебно Божић и Ускрс, али здравље ју је полако напуштало.

Пред крај живота, краљица којој није сметало да постане фармерка, остала је без средстава и била је принуђена да продаје накит. Њен посљедњи службени снимак, урађен је да би се јавности приказала њена изузетно вриједна дијадема, која је понуђена на продају.

Краљица Марија умрла је у 61. години. Опјело јој је по православним обичајима служено у храму Светог Саве у Лондону, који је она подигла. Сахрањена је у Виндзору, близу гроба енглеске краљице Викторије, своје прабаке. Њени остаци данас почивају на Опленцу, у породичној цркви династије Карађорђевић.