Готово нестварно данас, више од 100 година послије ових догађаја, звуче ријечи предсједника САД-а Вудроа Вилсона које је упутио америчком народу 28. јула 1918. године, када им је приповједао о Србима и њиховим недаћама.

предсједник САД-а Вудроа Вилсона

Те 1918. године Први свјетски рат у Европи је и даље пламтио. Послије више година устезања и противљења јавности, 1917. у рат су коначно ушле и Сједињене Америчке Државе, са одморном и свјежом војском, добро опремљеном и спремном.

Српска војска, или оно што је остало од ње, опорављена и са еланом својственим људима из ових крајева, већ је била на Солунском фронту и била је битке које ће јој омогућити повратак у окупирану домовину.

Иако није узела директно учешће у ослобађању Балкана, Америка је била упозната са свим што је српски народ прошао посљедњих година рата. Јавност ове земље била је веома наклоњена Србима и разумјела је патње кроз које је становништво прошло.

Велики дио захвалности за симпатије које су Американци тих година имали према Србима, наш народ је дуговао једном човек – предсjeднику САД, Вудроу Вилсону.

Пријатељ Михајла Пупина

Томас Вудро Вилсон је на функцију првог човјека Бијеле куће дошао у сам освит Великог рата поставши 28. предсједник Сједињених Америчких Држава 1913. Тих година, и непосредно послије Првог свјетског рата Америка се формирала као свјетска сила какву данас познајемо, а велики дио заслуга за то иде управо Вилсону и његовој политици.

Иако су нас раздвајали океани и милиони километара, Вилсон је био добро упознат са историјом Србије и страдањима српског народа. За то је дјелимично био заслужан његов ерудитски дух и позиција на којој се налазио, али вjероватно још и више чињеница да му је близак и добар пријатељ био Михајло Пупин, чувени научник нашег поријекла и најбољи амбасадор којег је Србија могла у том тренутку да има у Америци.

Пупин је неуморно радио на прикупљању помоћи за нашу земљу, истицао страдање и ратне напоре Србије и успио да обезбиједи знатну материјалну помоћ за војску и цивилно становништво.

Напоре Михајла Пупин здушно је помагао и Вудро Вилсон. На четврту годишњицу аустроугарске објаве рата Србији – 28. јула 1918. године, прогласио Српски дан. На свим јавним институцијама у Америци, укључујући и Бијелу кућу, тада се завијорила српска застава.

Вилсон је отишао и корак даље и на централној свечаности Србима је послао поруку која је тог дана прочитана у црквама широм САД и објављена у већини дневних новина.

„У недjељу 28. јула навршава се четврта годишњица од дана када је одважни српски народ, прijе него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата Аустроугарске био позван да брани своју земљу и своја огњишта од непријатеља ријешеног да га уништи.

Племенити је тај народ одговорио. Тако чврсто и храбро одупрли су се војним снагама земље десет пута веће по броју становништва и војној моћи, и тек када су три пута протјерали Аустријанце и након што су Њемачка и Бугарска притекле у помоћ Аустрији, били су приморани да се повуку преко Албаније. Иако је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био сломљен. Мада надјачани надмоћнијим силама, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила није утицала на њихову снажну одлуку да жртвују све за слободу и независност.

Примјерено је да народ Сједињених Америчких Држава, привржен очигледној истини да је право народа свих држава, малих и великих, да живе сопственим животом и да бирају своје владе, присећајући се да су начела за које се Србија витешки борила и пропатила иста она начела за која се залажу Сједињене Државе, поводом ове годишњице изрази на адекватан начин саосјећење са овим потлаченим народом који се тако херојски одупирао тежњама германске нације да доминира свијетом.

У исто вријеме, не бисмо смјели заборавити ни истородне народе велике словенске расе – Пољаке, Чехе и Југословене, који сада под владавином туђинаца, чезну за независношћу и националним јединством.

Ово се не може обиљежити на више прикладан начин до у нашим црквама. И, зато, позивам народ Сједињених Америчких Држава, свих вјера и вјероисповести, да се окупе на својим мјесним богослужењима, у недјељу 28. јула, у циљу исказивања саосећања са овим подјармљеним народом и њиховим истородницима у другим земљама, И да призовемо благослов свемогућег Бога за њих саме као и за циљ којем су се посветили.“

• Вудро Вилсон, предсједник Бијела кућа, јул 1918.