23/05/2021
„Била сам с троје дјеце у нашем стану у Приштини када је Жарко, тог 14. маја 1998. године, отишао на посао у “Површинске копове” у Белаћевцу. Најмлађа Тамара имала је свега годину дана, Милица шест, а Немања осам. Жарко је превозио колеге до одређених мјеста у руднику, али је увек налазио времена да се јави с посла и пита како су деца. Те вечери његов позив је изостао. Мислила сам да има пуно обавеза и увече сам заспала с дјецом, надајући се да ће се, као и обично, вратити с посла око поноћи”, испричала је његова сујпруга Слађана (51) србијанским медијима.
Није се Жарко појавио ни до следећег јутра те је од његових колега у Белаћевцу тражила истину о томе шта се догодило.
„Све до поподнева наредног дана покушавала сам да добијем неку информацију, али је тада дошао мој покојни свекар Милорад и рекао ми страшну истину. Очито су Албанци жељели да разбију нашу породицу у Сибовцу, селу надомак Обилића, и тако заплаше преостале Србе”, прича Слађана, и додаје да до тада нико није могао да помисли да ће неко да отима људе само зато што су Срби, поготово оне који никоме ништа нису скривили.
Слађана каже да је њен покојни свекар био увјерен да му је син жив све до 2005. године, када је добио поуздану информацију да је Жарко стрељан.
Успјели су да дођу до информације да је Спасић киднапован те вечери око 21.30, када му је 12 наоружаних терориста ОВК поставило барикаду са четири аутомобила.
Да је Жарко после отмице био жив још неко вријеме, доказ је и видео-касета коју су терористи доставили Спасићима, на којој се он обраћа члановима породице.
“Албанци, вратите ми мог сина Жарка” – писало је на транспаренту који је тих година носила Жаркова мајка Марија испред основне школе у Сибовцу, али су је албанска деца пљувала, гађала камењем и говорила јој погрдне речи.
Након „случаја Спасић” услиједио је низ отмица и убистава Срба на Космету, подсјећају из Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији.
Породице окупљене у Удружењу подсјећају да је на данашњи дан 1999. године приликом НАТО бомбардовања насеља Кориша, код Призрена, касетним бомбама убијено, према бази података овог удружења, 81 лице, међу којима и велики број дјеце и поручују да се ово страдање и прва отмица Срба на Космету не заборави.