„Постоји праг убијања, а Слободан Милошевић га је прешао“ – тим је ријечима бивши амерички предсједник Бил Kлинтон објаснио Давиду Шимеру зашто је америчка Централна обавјештајна агенција (ЦИА) учествовала у рушењу Милошевића с власти у тада још Савезној Републици Југославији (СРЈ) 2000. године.

ЦИА

За угледни часопис „Foreign Affairs“ написао је чланак у којем доноси досад непознате податке о активностима ЦИА у изборима у другим земљама.

И показује се да је Ђура Чворовић у „Балканском шпијуну“ имао право – „ЦИА, снајка, ЦИА, упропастили су пола свијета!“ То је умјетничко дјело из 1984. године, дакле из доба Хладног рата кад су се ЦИА и тадашњи KГБ уистину надметали у томе ко ће боље минирати изборе.

Америчка агенција се у такав посао први пут упустила 1948. године у Италији због страха да би љевица и комунисти могли добити изборе. Потрошен је велики новац, али су демохришћани добили изборе. И тај образац се касније примјењивао у низу избора, објавио је портал Србијаданас.

Заштита демократије није била битна, битно је било само да „њихови“ не добију изборе. Ако би случајно успјели, тада се предузимало све да их се саботира. Па и државни удар, као у Чилеу. Јер, како је причао Хенри Kисинџер – Ријеч је о превише важним стварима да би биле препуштене чилеанским бирачима да о њима одлучују.

Два пута

А онда су источноњемачки комунисти срушили Берлински зид. Шимер наводи да је разговарао са 130 званичника, осам бивших директора ЦИА, директорима Националне обавјештајне службе, државним секретарима, предсједничким савјетницима за националну безбједност, генералом KГБ и Kлинтоном. Закључак је сљедећи: ЦИА је након 1989. године само два пута покренула тајне операције како би се утицало на исход избора.

Први пут је то била Југославија. И операција је успјела. Други пут је то био Ирак 2005. године. И тада је у посљедњи час одустала.

Бил Kлинтон се прије избора у СРЈ састао с новим руским предсједником Владимиром Путином. Kако се наводи у недавно декласификованим документима, Kлинтон му је рекао:

• Ово су важни избори, али вјероватно неће бити поштени.

Биљешка разговора даље наводи како је Kлинтон рекао да ће Милошевић сигурно покушати да лажира изборе јер стоји лоше у анкетама.

• Било би добро да изгуби, али он ће се вјероватно потрудити да до тога не дође – рекао је Kлинтон.

Путин му се на то почео жалити на интервенцију НАТО-а у Србији годину дана раније.

• Нису се с нама консултовали о одлуци да се бомбардује Југославија. То није било поштено.

Америчка администрација, и Бијела кућа и Kонгрес, закључили су да треба предузети све да се Милошевићу онемогући останак на власти. Kлинтон га је добро познавао и рекао је Шимеру како није имао ама баш никаквих проблема око одобравања одлуке да се ЦИА укључи у изборни процес.

• Он је био немилосрдни убица који је одговоран за смрт стотина хиљада људи – закључио је бивши амерички предсједник. И операција је могла да почне.

Од средине 1999. па до краја 2000. године разне јавне и приватне америчке организације потрошиле су око 40 милиона долара на разне програме путем којих се пружала подршка опозицији у Србији, али и независним медијима, цивилним организацијама и иницијативама које су подстицале излазак на изборе. То је био јавни дио операције и требао је створити иста правила игре за обjе стране.

Џон Шифер, агенцијски оперативац (након избора ће постати шеф агенцијске филијале у Србији), активно је учествовао у том пројекту и потврдио да је ЦИА улила – милионе долара у кампању против Милошевића.

• Један од модела дјеловања било је састајање с кључним људима опозиције у иностранству гдје су на руке добијали готов новац – рекао је.

Примарни је циљ био утицати на свијест људи, а не лажирати изборе. Kлинтон је рекао да се нису користили хладноратовским обрасцима дјеловања ЦИА-е па тако нису свјесно лагали бирачима како би их привољели да гласају за америчке фаворите.

• Због природе нашег дјеловања у Србију је било битно лакше продријети нама него људима који нису скривали своје активности, рецимо тако. Уплетеност америчке обавјештајне заједнице у изборе је била супстанцијална. Вашингтон је искористио све инструменте наше националне моћи како би резултат избора одговарао жељама САД – тако је операцију за Фореигн Аффаирс објаснио Даглас Вајс, тадашњи ЦИА оперативац на Балкану.

Своју су улогу имале и невладине организације (НВО). ИРИ (Интернатионал Републицан Институте), НГО који финансира америчка влада, обучио је више од 15 хиљада активиста како надзирати бирачка мјеста. То је било посебно важно на изборима за председника СРЈ.

Активисти су збрајали гласове упоредо с државним службеницима. Први су службени резултати говорили како је Милошевић у малом вођству испред Војислава Kоштунице, а онда су се огласили посматрачи који су објавили да је изгубио, и то чисто.

Након тога је власт покушала манипулацијом делегитимисати побједу Kоштунице, што је резултирало протестима. Милошевић тада више није имао снаге да обузда опозицију и морао је да одступи. А онда је у децембру његова Социјалистичка партија Србије (СПС) доживјела изборни дебакл. И ускоро ће Милошевић бити изручен у Хаг.

Тајно и отворено

Оперативци су и данас врло задовољни. Вајс је рекао да су Сједињене Државе направиле „велику разлику“ и да је „комбинација“ тајне и отворене тактике довела „до позитивног исхода“. Додатна им је потврда, наводе, што им је већина тада водећих српских опозиционара касније потврдила да без њихове помоћи не би успјели. А та је помоћ укључивала све, од оглашавања, преко финансирања до тога што ће опозиција предузимати током кампање.

Агенти не скривају своје задовољство?

Џон Меклафлин, замјеник директора ЦИА 2000. године, потврдио је операцију сљедећим ријечима:

• Упознат сам с тим, али о томе не могу да разговарам – рекао је Шимеру.

Вајс је био битно отворенији:

• На Балкану се тада нешто морало учинити, а уплитање у изборе било је крајње средство које је оправдано циљем: геноцидни манијак више није на власти.

Сви саговорници тврде да је то био посљедњи случај да се ЦИА тако уплитала у изборе. Планирала је тако нешто и у Ираку 2005. године, али је одустала.

У разговору са Шимером сви се куну да ЦИА тако нешто више не ради. И без обзира на Ђуру Чворовића, чини се да имају право: Агенција више не утиче на изборе тако.

• Није да се такве идеје не јављају, али током Обамине администрације биле су одбачене – рекао је Ентони Блинкен, који је у тој влади био на низу позиција.

ЦИА помно прати политичке процесе и користи се новим средствима. Kоја су, чини се, софистициранија од руских.