31/08/2021
НАТО бомбардовање
Руски спасиоци били су први који су пружили неопходну помоћ цивилном становништву, изјавио је Јуриј Бражњиков, који је у то вријеме био дио групе међународне коалиције „Фокус“ која је пружала хуманитарну помоћ становништву.
Да би се пружила хуманитарна помоћ свим жртвама сукоба у Југославији Русија, Грчка и Швајцарска формирале су међународну коалицију „Фокус“. Ускоро се овој групи придружила и Аустрија. Управо „Фокус“ је испоручио прву хуманитарну помоћ Југославији након почетка бомбардовања.
Програм је радио скоро годину дана – од краја априла 1999. до прољећа 2000. године. За то вријеме у Југославију је, без обзира на противљење низа земаља НАТО-а, практично под бомбама било достављено хиљаде тона хуманитарног терета, укључујући и шаторе, вреће за спавање за избјеглице, лијекови, намирнице и друге робе неопходне за живот.
– Прве снаге Министарства за ванредне ситуације Русије – двије друмске транспортне групе и мобилна болница стигле су у Београд, маршом преко Софије, већ 12. маја, а први хуманитарни конвој стигао је у Србију 15. маја. Управо ови одреди, који су се састојали од неколико десетина камиона и неколико возила за пратњу, бавили су се превозом хуманитарне помоћи. У периоду од маја до новембра 1999. године испоручено је више од 1.650 тона хуманитарне помоћи, од чега је 800 тона испоручено на Kосово – присјећа се Бражњиков.
Хуманитарна помоћ је укључивала основне потрепштине као што су шатори, вреће за спавање и ћебад за оне људе су остали без кровова над главом због бомбардовања и рата, лијекове и храну. Помоћ се делила међу жртвама без обзира на етничку и вјерску припадност. Потешкоће у испоруци робе стварала је неспремност НАТО-а да прекине бомбардовање и пропушта хуманитарну помоћ.
Истовремено, НАТО је тражио да се шаљу 48-часовни подаци о кретању конвоја са хуманитарном помоћи, тачним временом уласка и изласка са територије Југославије и детаљима о размјештању хуманитарних конвоја ноћу, навођењем мјеста заустављања.
– Kоалиционе снаге биле су спремне за то, јер су друмски конвоји у потпуности испуњавали захтјеве Женевске конвенције и дипломатских протокола за њих – истакао је Бражњиков.
Стварање и покретање „Фокуса“ је само по себи јединствена чињеница: четири различите земље су веома брзо сарађивале и прве почеле да достављају преко потребну хуманитарну помоћ.
– Допринос држава које су учествовале у „Фокусу“ је различит. Међутим, успјех припада свима нама. Резултати се нису одређивали финансијским доприносима, тонама хуманитарне помоћи и другим показатељима гдје су Швајцарска и Русија извеле већину посла. Резултати се одређују разумевањем да заједно тако различите земље као што су Грчка, Швајцарска, Аустрија и Русија могу да рјешавају најсложеније хуманитарне задатке као равноправни, достојни и узајамно корисни партнери – истакао је након завршетка операције Сергеј Шојгу који је тада био на челу Министарства за ванредне ситуације Русије.
Допринос држава заиста је био различит: на примјер, Швајцарска је испоручила огроман дио хуманитарне помоћи – 1.329 тона хране, шатора и лијекова. Руски спасиоци развозили су тај терет у Југославију и, осим тога, пребацили на подручје града Ниша и распоредили мобилну болницу, која је у тим условима била изузетно потребна. Ова операција износила је 400 хиљада долара. Грчка је такође дала свој допринос слањем неколико десетина тона лијекова и хране у Југославију.
Осим тога, експерти из коалиције „Фокус“ истраживали су еколошке посљедице бомбардовања НАТО-а, укључујући и нападе на економске објекте и посљедице бомбардовања муницијом са осиромашеним уранијумом.
– Стручњаци „Фокуса“ били су ангажовани на деминирању неких критичних подручја и набавци грађевинског материјала за обнову цивилних кућа – нагласио је Бражњиков.
Осим хуманитарног аспекта, задатак „Фокуса“ био је да привуче пажњу свјетске заједнице на проблеме цивилног становништва – људи су губили своје домове, напуштали своја села и градове, нису имали најобичнију медицинску негу.
При томе, свјетска заједница није одмах реаговала на растућу хуманитарну кризу, а огроман замајац раду Уједињених нација и међународних хуманитарних организација одвијао се сувише споро.
– Ми играмо улогу стимулуса све док цијела огромна машина не почне исправно да функционише – рекао је представник Швајцарске у „Фокусу“ и директор савезног одељења за сарадњу и развој Министарства спољних послова Швајцарске Волтер Фуст.
Улогу стимулуса „Фокус“ је успио да испуни – већ сумирајући резултате рада коалиције. Шојгу је изјавио сљедеће: – Операција „Фокус“ помогла је да се структуре Уједињених нација „подстакну“ на покретање одговарајућих активности, створе предуслови за посткризну билатералне и мултилатералне хуманитарне активности у региону.
Авијација НАТО је 24. марта 1999. почела бомбардовање територије Савезне Републике Југославије. Војна операција Алијансе спроведена је без одобрења Савета безбједности УН и на основу тврдњи западних земаља да власти СРЈ спроводе етничко чишћење на Kосову и наводно тамо изазивају хуманитарну катастрофу. У нападима на војне циљеве НАТО је активно користио муницију са осиромашеним уранијумом. Такође су често коришћене касетне и експлозивне ваздушне бомбе, од којих многе нису експлодирале и још увијек леже у земљи.
Жртве агресије углавном су били цивили. За 78 дана ваздушних напада према различитим подацима погинуле су између две и по и три и по хиљаде људи, укључујући 89 дјеце. Рањено је 12.500 људи. Међу војницима и полицајцима је погинуло 1.031, а више од пет хиљада је рањено.