У цијелом свијету чувена крстионица кнеза Вишеслава, са краја 8. вијека, дефинитивно није припадала хрватском кнезу, јер он – није ни постојао, већ српском кнезу Вишеславу. Срби су у исто вријеме у близини данашњег Сарајева изградили своју прву владичанску палату.

Ове до сада непознате историјске чињенице доноси књига археолога Марка Алексића „Српске земље прије Немањића“.

О Србима прије Немањића врло се мало зна, па је наша историја од 7. до 10. вијека стални предмет различитих нагађања, а највећи проблем је мали број сачуваних писаних извора. Међутим, археолошка истраживања посљедњих деценија у земљама које нас окружују расплићу вео тајне.

Кнез Вишеслав је Србин из доба прије Немањића

Алексићево дјело доноси та сазнања и прије свега разоткрива једну од највећих заблуда која је везана за најпознатији артефакт за који се тврди да је пронађен на простору данашње Далмације.

Послије бројних фалсификовања, научници су открили да камена крстионица са урезаним натписом у коме се помиње кнез Вишеслав, са краја 8. вијека, дефинитивно није припадала хрватском кнезу.

По љепоти и квалитету израде, изузетан и у свијету, најпознатији примјер славенске умјетности тог времена припадао је српском владару, јер најновија истраживања показују да хрватски Кнез Вишеслав – није постојао.

– Ради се о осјетљивом питању, зато сам се трудио да изложим сва нова открића која су за мене била необична, да будем искрен и шокантна, заправо потресна. Јер, ради се о нашој баштини, баштини наше заједнице, српског, мог народа која је тако била запостављена. Ријетки су такви примјери да се запостави један споменик тако великог значаја, ради се можда о споменику који је више од једног стољећа био најзначајнији културни предмет који свједочи о степену цивилизацијског развоја међу свим Словенима – каже Алексић.

Прва српска владарска палата

Поред открића везаног за крстионицу кнеза Вишеслава, наш саговорник открива још једну до сада непознату чињеницу. У мјесту Бреза, у широј околини данашњег Сарајева, пронађени су остаци прве српске владарске палате, такође из друге половине 8. вијека.

– Грађевина има једну церемонијалну дворану, са апсидом која је заварала старије истраживаче. Оријентисана је сјевер- југ, што значи да није у питању црква како се раније мислило. То је солидна, квалитетна градња правилне оријентације, дакле, није у питању грешка. Такође, има и друге особине свјетовне, управне грађевине. И покретни археолошки налази који су ту пронађени такође указују на то – истиче овај археолог.

Палата је најстарији такав примјер у читавом словенском свијету, а да би потврдио њену аутентичност, наш саговорник навео је аналогије из других дијелова Европе гдје су пронађене овакве грађевине.

Нема интересовања за истраживање

Алексића не чуди што наша стручна јавност не зна за ова открића, јер не постоји готово никакво интересовање да се даље истражује чак и први српски кнез Дерван, који је водио Србе три вијека пре Немањића.

Подаци о њему налазе се у Фредегаровој хроници, најважнијем извор за историју Франачке државе и сусједних народа у 7. вијеку. Дерван је ратовао у области полабља, на граници франачког краљевства и словенског свијета, подсећа наш саговорник.

– Послије битке код Вогастизбурга 631. године Срби су се под кнезом Дерваном прикључују Самовом савезу. Занимљиво је да Фредегар наводи да су Срби до тада дуго времена били под влашћу Франака. То је конкретан податак који показује да су Срби у тој експанзији Словена на Запад били предводници – истиче Алексић.

Српски менталитет издржао

Он наглашава и важност чињенице да Срби под под јаком франачком влашћу нису изгубили свој идентитет. Српски народ се од тада много промијенио, али постоје и многи примјери да су народи нестали, а камоли да су промијенили свој карактер, природу и менталитет, а наш менталитет је издржао све, каже.

– Можемо да кажемо да је историјско обељежје нашег народа то што је живио на граници. Самим тим, он је имао изразито војничку улогу, какву је имао и у франачком краљевству. Оно је на границама имало вазалне народе који су имали војну улогу. Ако боље погледамо, читава наша историја је обиљежена границама и борбом.

Дакле, Срби су на крајњем западу тадашњег словенског свијета били на челу експанзије Словена, а занимљива је и чињеница да су, када су дошли на Балкан, ишли на крајњи југ словенског свијета и прво се населили у области Солуна. Највише трагова оставили су на простору античке Далмације која се протезала од Бара до Истре, а на сјеверу чак до Дунава.

Филм о Србима пре Немањића

На крају разговора аутора овог обимног историјског дјела питали смо да ли би књигу уступио као основу за сценарио филма о српским владарима, по угледу на потез Хрватске која је издвојила велики новац за серијал о хрватским краљевима.

– Наравно да би врло радо помогао, то је национално питање и зато тиме треба да се баве националне установе .Оне морају да преузму истинску и праву одговорност, да схвате и разумеју значај културе, историје, цивилизације, да је то капитални интерес једног друштва, а не политика и економија које служе култури. Погледајмо данас наше највеће владаре из доба Немањића, у вријеме политичког распада, било је очигледно да ће пасти под Турке, они су управо тада стварали највеће културне вриједности којима се ми данас поносимо – закључује Алексић, наводи Спутњик.

Он по први пут на једном мјесту доноси и детаље са бројних археолошких налазишта у региону који говоре о свакодневном животу Словена који су били ратници, али и породични људи, њихове заједнице су биле јако везане. Доноси податке и илустрације о њиховим кућама, посуђу, исхрани и накиту, али и када су заправо примили Хришћанство.