21/07/2021
Када је агресор послије 45 дана неуспјешних напада схватио да није могуће створити мостобран на простору Кошаре – Батуша и продор према Јабланици, одлучио је да тежиште копненог напада преусмјери преко Паштрика ка Врбничком правцу. Ту брижљиво испланирану и најамбициознију операцију агресори су почели 26. маја 1999. године у 5 часова ујутро, на фронту ширине око 6б километара, с тежиштем на правцу Горопуж – Планеја. Први ешалон од 4000 до 5000 албанских војника, које су подржавале артиљерија албанске војске и авијација НАТО-а, имао је циљ да енергичним нападом избије у долину Дрима, прошири коридор ради убацивања јачих снага, пресијече комуникацију Призрен – Ђаковица и створи мостобран за продор у унутрашњост Космета. Правац главног напада агресорских снага од Врбничког језера до врха Паштрика и по дубини до Планеје бранило је 450 војника и старјешина Војске Југославије. У рану зору 26. маја хаубице и монабацачи са територије Републике Албаније гранатирали су положаје батаљона 549. моторизоване бригаде ВЈ. Битка је трајала до 10. јуна.
Током битке на Паштрику погинула су 33 припадника Војске Југославије и једна жена добровољац, а рањено је 126 војника. С друге стране, шиптарске снаге изгубиле су 1400 војника, док је 500 рањено. Албански извори тврде да је погинуло од 800 до 1000 припадника „ОВК“.
О значају ове битке генерал Војске Југославије Владимир Лазаревић рекао је: „Ако је битка за Кошаре синоним за Вијетнам у малом, онда је битка на Паштрику синоним за Вијезнам у великом“.
Извор: „Хумано срце Српске“, Славко Басара
09/12/2024
08/12/2024
08/12/2024
06/12/2024