29/06/2021
краљ Милан Обреновић
Виктор Лазић, предсједник Удружења Адлигат, каже: „Отац сина, бивши краљ садашњег краља подучава како да влада, даје му информације како да тајно набавља наоружање, а то је дијелом оружје које ће касније прославити српску војску у Балканским и у Првом свјетском рату, наводи Национална географија Србија. Краљ Милан пише из Беча 1897. године, на изванредном француском језику.
Замјеник управника Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и један од најбољих српских експерата за дигитализацију, Адам Софронијевић, био је координатор набавке писама и задужен је за њихову дигитализацију: „Писма су набављена ван земље, усред пандемије вируса ковид, па је био прави подвиг спровести овакву акцију. Захваљујемо се Милошу Јанковићу и Стеванки Чешљаров који су правовремено, у доба највеће кризе, пружили неопходну подршку да ова писма стигну у земљу. Сада је на реду њихова дигитализација, а планирамо и да урадимо дигитални модел и препознавање рукописа краља Милана на основу текста ових писама. То значи да ће сваки сљедећи краљев рукопис рачунари моћи аутоматски да препознају међу стотинама хиљада различитих страница, чак иако не постоји други доказ да се заиста ради о краљевом рукопису. Са научне тачке гледишта, већ само то овим писмима даје огроман значај.“
За верификацију аутентичности и значаја писама новинари су се обратили Сузани Рајић, шефу катедре за Историју српског народа у новом вијеку Филозофског факултета у Београду: „Писма су од прворазредног значаја и свакако ће утицати на поимање српске историје крајем 19. вијека и на то како доживљавамо краља Милана. Писма су непозната и аутентична. Велика је ствар што су сада доступна јавности. У њима краљ Милан излаже читав државно-политички програм свом сину, подучава га како би требало да поступа у владању, открива му тајне које је сазнао у владарским и дипломатским круговима Беча и савјетује га како да наоружа Србију пред велике промјене које долазе у Европи“.
У Кутку породице Обреновић у Удружењу „Адлигат“ могу се видети гардаробер и тоалетни сто са столицама краљице Наталије Обреновић, први познати рукопис петогодишњег кнеза Михаила Обреновића и књиге из кнежеве личне библиотеке, штап краља Милана и многи други предмети. У оквиру овог Удружења отворени су Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности.