НОВОСТИ

„ПЛАШЕ СЕ ДА МИ ПРИЂУ!“ Како живе „жене кобре”, припаднице Војске Србије?

07/09/2021

Из аутомобила под ротацијом искаче у покрету. Нишани. Делује хладнокрвно и смирено. Размишља само како да заштити особу која је „под пратњом”. Испод маске се не налази мушкарац ниског чела који билдује по цјели дан, већ девојка широког осмеха, али посвећена – „Кобрама”, елитној јединици Војске Србије.

Кобра- Елитна јединица Војске Србије

Невена Јовановић, потпоручник у јединици „Кобре”, шест година носи униформу, бави се атлетиком, завршава мастер студије на ФПН-у. Ако се неко пита „шта ће жена у специјалној јединици”, довољно је рећи да је на посљедњем тренингу Јовановићева урадила сљедеће: за прва два минута 57 склекова, у наредних два 107 трбушњака, а затим је за 12 минута истрчала 3.200 метара.

„Признајем да ми је лакше да прођем најтежи тренинг него да нађем дечка. Плаше се да ми приђу. Немају храбрости, поготово када чују гдје радим“ – искрена је Јовановићева.

Њена колегиница Мирјана Јоксимовић добацује да је то „потпуно нормално”.

„Ја се нисам удала до 30 године, све док нисам наишла на полицајца, који схвата мој посао и посвећеност. Потребно је пуно разумијевања и није шаблон када кажемо да нам је тешко да нађемо сродну душу. Што се тиче „Кобри”, на почетку нам је тешко, сви према нама имају предрасуде. Немају повјерења, сумњају у физичку спремност, али када мушки дио неке јединице „изазовемо на струњаче”, сви промјене причу – каже Јоксимовићева која је у „Кобрама” већ 12 година, наводи Блиц.

Прави пример како жена може да буде успјешна и на послу и да оснује породицу јесте Наташа Јовановић, професионални возач у „Кобрама”.

„Била сам изузетно успјешна у јединици, а онда сам родила дјецу. Ипак, вратила сам се тренинзима и обуци и поново сам у строју. Вјежбам најмање два сата дневно, не пијем кафе по комшилуку, радим кућне послове и, ево, сада ћерку која је на Војној академији наговарам да конкурише за „Кобре” – кроз смех прича Јовановићева и кроз једну ситуацију открива колико значи вјежба.

„Изашли смо из аутомобила под ротацијом штитећи једног функционера. Зачуле смо шум и у истом тренутку, без било каквог договора, окренуле смо се и поставили у формацију баш као што вјежбамо. Срећом, у питању је био пас луталица, али смо били на висини задатка“ – препричава она.

Ако неки момак у дискотеци наиђе на Јелену Бошковић и кроз причу је запита да ли има хоби, она ће одговорити „пуцање, баратање оружјем и стални физички тренинзи”.

„Надам се да ћу наићи на неког ко ће и то разумјети. Ван војске ја немам нека интересовања. Сав мој живот је у касарни – прича Бошковићева и дисциплинованим ходом као да је у строју одлази међу колегинице које у мушки дио војника у шали зове „жене змије”.

Остале Вијести