Делиград, мјесто на десној обали Јужне Мораве, близу Алексинца, не помиње се често. Мјесташце од тек нешто више од 200 становника личи на хиљаде других сличних. Па ипак, овдје се одиграо један од најчувенијих бојева у Првом српском устанку.

Први српски устанак

Пошто је на Скупштини устаничких старјешина у Смедереву крајем 1805. године, обзнањено да ће се устанак прошири на све сусједне турске области и да се међу устанике примају избјеглице из околних неослобођених области, почетком 1806. године, по Карађорђевом наређењу, у Делиграду је изграђено утврђење ради одбране јужног моравског правца.

Делиградско утврђење налазило се на пола пута између Алексинца и Ражња, на улазу у Ђуниски тјеснац, између Дреновачког потока и Мораве, куда је пролазио Цариградски друм.

У почетку је био подигнут само један шанац , да би их на крају било девет око вјешто распоређењих земљаних утврђења, од четири бастиона за топове и двије гвоздене капије. Сва утврђења су била добро снабдјевена храном, водом, муницијом и четири топа скинута са Смедеревске тврђаве, тако да су могла дуго да опстану у опсади.

Ово утврђење је било огромна препрека турском надирању низ Мораву и непријатељ је то знао. Зато је Ибрахим-паша, командант турске војске, 16. јуна 1806. године наредио напад на Делиград. Око 6.000 Турака сукобило се са 5.000 устаника под командом Петра Добрињца. Борбе су вођене неколико недјеља, али су и ровови и српски борци издржали.

Почетком септембра у помоћ им је коначно стигао одред војске под командом Станоја Главаша. До краја боја је ратовало 55.000 турских војника против 37.000 српских бораца.

Ојачани, Срби су успјели да пробију блокаду и натјерају турску војску на повлачење ка Алексинцу. Послије ове побједе, српски устаници су кренули у противофанзиву. До величанствене побједе дошло је          3. септембра 1806. године.

Ова побједа Карађорђевих устаника надалеко је одјекнула. Народ који је до тог тренутка добар дио Европе сматрао варварским и имао мало разумевања за његову жељу за слободном, побједио је моћну османску војску и организовано настављао отпор, подсјећа Историјски забавник.

Велика борба српског народа за коначно ослобађање од турске власти тако је почела. Непријатељи су схватили да са Србима неће бити лако. Европске силе да се на ову балканску земљу, колико год мала била, ипак могле рачунати.