Колико је тачно Свети Владика Николај Велимировић познавао југословенско и српско политичко питање у 20. вијеку свједочи његова Порука Србима у отаџбини из 1956. године, која је и данас опомињући политички путоказ Србима на путу неријешених југословенских и евроатланских интеграција и искушења, подсјећа Опанак.

Свети Владика Николај Велимировић

„Према извештајима из Југославије, српски народ може се поново наћи пред страшном трагедијом. Сви говоре: нека падне Тито, па ћемо онда лако! А нико нема плана шта ће бити послије пада комуниста. Хрвати имају план, инспирисан од папе и подржаван од Италије. Код њих нема странака; они не знају за демократију. Они знају и хоће једно: окупирати Босну и Срем и – Србе о врбе, или поклати или истјерати из тих земаља.

У моменту пада комунизма (ако Русија не интервенише) Хрватима ће се одмах доставити оружје и сви ће бити наоружани, док ће Срби бити голоруки као и у првом покољу. И усташе и оружје – све чека готово на граници Југославије, у Шпанији и у Аргентини. За 24 сата сва ће Хрватска бити под оружјем и сви гаулајтери на свом мјесту. Папа ће опет благословити покољ Срба и ућуткати њему наклоњене Англосаксонце.

А шта Срби партијаши мисле?

Они мисле, као и 1918. године, прво расписати изборе па нека народ (јадни, тужни, голоруки српски народ) искаже своју жељу и вољу? И ништа више. У тој једној мисли садржан је план свих српских демократских и полудемократских и љевичарских и полуљевичарских партија, па чак и националних, четничких и патриотских. Каква фантазија и какво лудило! Питање је, дакле, не како оборити Тита него шта ће бити послије Титовог пада? Ко ће српски народ наоружавати да се брани од вјечног и много страшнијег непријатеља. И каква ће се власт одмах установити у српским земљама.“