Широм Европе се 9. мај обиљежава ка Дан побједе над фашизмом. Али, постојало је у Европи једно ратиште гдје су се жестоке борбе прса у прса водиле још шест дана.

Сваког 9. маја Европа обиљежава Дан побједе над фашизмом, пошто је тог дана ујутро ступила на снагу капитулација нацистичке Њемачке.

Али, постојало је у Европи једно ратиште гдје су се жестоке борбе прса у прса водиле још шест дана. Било је то југлословенско ратиште, тачније погранични појас данашње словеначко-аустријске границе. Тамо су њемачко-квислиншке формације упорно покушавале да се пробију на територију под контролом англоамеричких савезника и предају се њима, а не јединицама Југословенске армије.

Тај дио заједничког савезничког фронта био је зона дејства 3. Армије ЈА, којом је командовао Коста Нађ.

Константин-Коста Нађ (Петроварадин, 13.05.1911 – Београд, 18.11.1986) био је подофицир Војске Краљевине Југославије, затим официр шпанске Републиканске армије. Шпански грађански рат је завршио са чином капетана и звањем команданта бригаде. Од фебруара 1939. до маја 1941. борави у логорима за интернирце у Француској и Њемачкој. У мају 1941. успјева да се илегално пребаци у већ окупирану Југославију и одмах преузима значајну улогу у организацији устанка.

Крајишки партизани под командом Косте Нађа формирали су током прољећа 1942. велику слободну територију која је, након похода Групе пролетерских бригада из источне у западну Босну (април-август 1942) постала језгро „Бихаћке републике“. Коста Нађ је командовао јединицама које су 2 ‒ 4. новембра ослободиле Бихаћ, а убрзо након тога постао командант новоформираног Првог босанског корпуса НОВЈ.

У мају 1943. уведени су чинови у НОВЈ. Коста Нађ је именован за пуковника, да би неколико мјесеци касније био унапријеђен у чин генерал-лајтнанта. Тада је одређен да организује продор јединица НОВЈ у Србију, али је почетком 1944. пребачен на нову дужност, команданта Главног штаба НОВ и ПО Војводине. Јединице под његовом командом и дијелови 3. Украјинског фронта (групе армија) маршала Фјодора Толбухина ослободиле су током октобра 1944. Банат, Бачку и дијелове Срема и учествовале у ослобођењу Београда.

Након тога, у великој Батинској операцији (11 – 29. новембра 1944) форсиран је Дунав и ослобођена Барања. Оперативни план за ову операцију заједнички су направили Толбухин и Нађ са својим начелницима штабова, на састанку у Србобрану 6/7. новембра.

У јануару 1945. НОВЈ прераста у Југословенску армију (ЈА), у оквиру које су формиране три, а касније још једна армија. Коста Нађ је постављен за команданта Треће армије ЈА, у чијем су саставу биле три војвођанске дивизије (16, 36. и 51) и у непријатељској позадини, 6. и 10. корпус. Трећа армија је учсетвовала у борбама на Сремском фронту, а након његовог пробоја, 12. априла, у Дравској операцији ослобађа Славонију, Подравину и Штајерску, да би 9 ‒ 15. маја сломила посљедњи организовани непријатељски отпор, у троуглу Клагенфурт-Цеље-Марибор, наводи аутор, Предраг Бајић, виши кустос – историчар (Музеј Војводине), подсјећа портал Објектив.

Након завршетка ових борби Коста Нађ је послао Титу лаконски телеграм:

Друже Тито, рат је завршен.

И заиста, била је то објава дефинитивног краја Другог свјетског рата на европском континенту.

У збиркама Одељења за новију историју Музеја Војводине налази се неколико предмета који су припадали Кости Нађу. Посебно занимљив је његов пиштољ, који је изложен на сталној поставци у Дунавској 37.

У питању је „Њалтхер ППК“ (ППК ‒ Полизеипистоле Криминал), веома популарно и квалитетно оружје. Настао је у Њемачкој 1930, за наоружање полицијских детектива у цивилу и царинских службеника. Произвођен је до 1999, у више од милион примјерака. Произвођач је Карл Њалтхер Њаффенфабрик из града Цела-Мелис (Зелла-Меллис) у покрајини Тирингија, у централној Њемачкој.

Пиштољ Косте Нађа, са фабричким бројем 334891 К произведен је 1941. и ратни је плен. У питању је нешто луксузнија верзија, са продужетком за ослањање малог прста десне руке при окидању.