21/03/2022
Када су Невенку Станковић одвели у Јасеновац имала је само седам година. Сада је вратила филм на те страшне дане и испричала своју причу како је изгледао живот у логору.
– Прву туру су водили мушку радну снагу у Њемачку за рад, сљедеће је било стрељање на Дубичком пољу, седам дана је ишла крв као ријека. Онда смо ми били сви заједно и мали и велики, ко је шта имао, ако сте имали запрегу до града – започела је Невенка своју причу.
– Они упадну у село као вукови кад упадну међу овце, само ударају, шутирају, гурају… Ко није хтио да слуша, нож око врата – додала је.
– Улазак у Јасеновац је био грозан. Одмах су раздвајали мајке од дјеце. Свако од њих је имао свој вид убијања. Ако не стигну да нас убију, гурају нас у пећ. То је била једна шупа у којој је била пећ и ту су нас убацивали. Мене су гурнули у ту рупу, али ја сам некако пала са стране. Један ССР- овац је рекао: “Ову малу плаву ћу ја да узмем.” Узео ме зато што ми је знао оца. Био је колега са њим – присјетила се она гостујући на ТВ Прва.
По Невенкиним ријечима узимали су једно по једно дјете, убацивали их у крематоријум гдје дијете уз јауке и вриске изгори одмах.
– У том моменту ми је тај ССР-овац спасао живот. Сјећам се тог крематоријума, то је био јаук, врисак, врева, једно зло – рекла је Невенка.
У Јасеновцу су имали преко 50 начина на које су убијали људе. Усташе су се такмичиле у што свирепијем начину убијања. Невенка се сјећа да су је касније пребацили у други логор у којем су људе убијали тако што су из затварали у штале, нису има давали храну и ни воду, па су људи умирали од глади, али и од недостатка ваздуха.
Њена мајка је спасла њеног брата тако што му је обукла сукњицу и повезала мараму да личи на девојчицу.
– Када би пао мрак, у том простору би био мук. Нема звука. Само ћутање и плакање. Мајка није крила сузе. Она је плакала јер је тада изгубила дјецу. Од седморо дјеце, само нас двоје је преживјело, а касније ми је умро и брат од посљедица логора – присјећа се Невенка.
17/03/2025
16/03/2025
20/03/2025
