Спомен-кип Споменка Гостића, најмлађег борца Војске Републике Српске који је са 14 година погинуо 20. марта 1993. у Јовићима код Маглаја, постављен је данас у порти манастира Светог Николе у Петрову, а свечаност откривања биће уприличена у суботу, 28. августа, на Велику Госпојину.

Постављен спомен-кип Споменка Гостића

Иницијатор и организатор пројекта Миле Савић рекао је да је овај споменик опомена свим генерацијама о томе шта значи слобода, колико је живота дато за њу и порука да до рата више никада не дође.

“Споменко је био мали дјечак, а велики човјек, великог срца, који је положио живот да би ми данас могли живјети у миру и слободи”, изјавио је Срни Савић, који је и аутор документарног филма “Споменко на вјечној стражи” и књиге “Споменко и Озрен”.

Савић је најавио да ће свечаност откривања спомен-кипа бити уприличен на Велику Госпојину, око 11.00 часова, послије литургије у Манастиру Светог Николе у Петрову.

С обзиром на то да неће бити званичних позивница, Савић је позвао све људе добре воље, укључујући представнике институција свих нивоа, као и свештенство, да својим доласком уприличе догађај, с обзиром на то, како је истакао, да је Гостић то и заслужио.

Савић је навео да је требало три године преданог рада да спомен-кип, рад Жељка Алексића из Требиња, угледа свјетло дана.

Према његовим ријечима средства, за куповину камена и израду кипа обезбијеђена су од продаје његове књиге “Споменко и Озрен”, те захваљујући људима добре воље који су препознали значај и симболику оваквог дјела.

Гостић је рођен 15. августа 1978. у Добоју, основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба није завршио.

По избијању рата живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја, које је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта.

Током априла умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од такозване Армије Републике БиХ.

Гостић се пријављује у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта.

Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше повријеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Споменко Гостић је са неколико војника остао да брани село.

У марту 1993, током гранатирања положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.

Извор: Срна