Многи детаљи о хапшењу, суђењу и смрти Драгољуба Михаиловића и данас су обавијени велом тајне. И, иако се о генералу Михаиловићу данас не зна много тога, у првом реду то гдје је убијен и сахрањен, један занимљив детаљ из кратког периода његовог тамновања је познат – посљедња књига коју је Драгољуб Михаиловић прочитао.

Дража Михаиловић

Прича о посљедњим данима генерала Михаиловића постала је позната деценијама касније након што је Јосиф Маловић, партизански првоборац и главни исљедник у случају “Суђење Драгољубу-Дражи Михаиловићу и осталим колаборационистима за издају и ратне злочине почињене на простору Југославије за вријеме рата (1941-1945)”, објавио своја сјећања.

Између осталог, Маловић је и описао како је Драгољуб Михаиловић проводио вријеме чекајући суђење и пресуду.

Све до почетка суђења, Дража се налазио у посебно припремљеној соби у сједишту ОЗНЕ. У ћелији није било ничега осим гвозденог кревета прекривеног војничким ћебетом. На њему је сједио генерал Михаиловић у простој војничкој блузи и цокулама без пертли, са полицијским лисицама на рукама.

Маловић је записао и то да је Михаиловићу било дозвољено да чита. Највише времена је проводио уз књигу. Није се одвајао од Стендаловог „Пармског картузијанског манастира“. Дочитавао га је ко зна колико пута – и то на француском“, свједочио је касније исљедник.

Управо ово Стендалово ремек-дјело посљедње је што је генерал Михаиловић прочитао прије него што је стријељан.

Иронично, то је један од најчувенијих романа о изгубљеним илузијама. Сматра се Стендаловим најљепшим дјелом. Радња се дешава у Италији почетком 19. вијека и говори о човјеку који сања о слави и љубави. Сан о успјеху на бојном пољу у Наполеоновој војсци неће се остварити, али ће препознати љубав свог живота у дјевојци, ћерци свога тамничара.

Извор: Србија Данас