Српска нова година, односно, Православна нова година званично се обиљежава код Срба и свих православаца 14. јануара по новом календару, а 1. јануара по старом. Иако је славе сви православци, у Србији она има далеко веће значење јер је настала као знак очувања српског идентитета. То је и доказано чињеницом да наш народ овај празник назива СРПСКОМ новом годином. Може се рећи да се славље ове Нове године одржало код Срба помало и из ината.

ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА

Давно је почела да се слави и то 1919. када је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца усвојила грегоријански календар почели смо да славимо Нову годину 14. јануара. Иако се Српска православна црква у једном тренутку залагала за усклађивање календара, од 1923. када је из Загреба стигла жалба да православна славља штете трговини и привреди, сваки даљи покушај усклађивања календара и прекида славља српске Нове године био је узалудан. Срби су пркосно и поносно наставили са својом традицијом!

Прву прославу православне Нове године организовала је београдска Касина, а већ сљедећих година придружиле су јој се све остале кафане, биоскопи, домови…, наводи портал Видовдан.

Међутим, са наступом комунизма на политичкој сцени Србије, славље Православне нове године било је строго забрањено.

И поред стриктне забране да све кафане морају бити затворене 13. јануара најкасније до 22 часа, Срби су ипак наставили са прославом Православне нове године и то кришом, ризикујући тако не само да заврше у затвору, већ и свој углед и положај.

Данас се овај празник слави слободно и весело, како у кругу породице, тако и по трговима широм Републике Српске, Србије или испред храмова и цркава, уз музику, кувано вино и велики ватромет.