Изукрштане пруге ровова, земуница и кратера из Првог свјетског рата протежу се и послије толико година дуж гребена подрињских планина Гучева, Борање и Јагодње, природног грудобрана западне Србије. На тим висовима, од Гучева до Мачковог камена, 8. септембра 1914. године почела је једна од најстрашнијих битака Великог рата.

Бранећи вис коту 708 током 55 дана крвавих борби жртвовале су се хиљаде српских војника. На 16 км од Лознице, изнад бање Ковиљаче, на планини Гучево вођена је Гучевска битка (позната и као битка на Дрини).

Аустроугарска војска са командантом Оскаром Поћореком је по сваку цијену хтела да освоји овај врх како би имала одатле отворен пролаз ка Јадру и Ваљеву. На њега је усмјерио 125.000 људи, 165 топова и 92 митраљеза. Капију Србије бранило је 60.000 српских војника са 88 топова, готово без муниције, и 43 митраљеза. Уједно Гучевска битка је и прва рововска битка у Великом рату.

Споменик на Гучеву: Данас се налази спомен-костурница висока 15 метара , која подсјећа на пожртвованост и храброст спрске војске.

А какве везе са овом битком имају Дража и Тито?

Драгољуб Михаиловић и Јосип Броз Тито су били веома млади те 1914. године , али су и тад били на другом странама. На Гучеву је био први сусрет 21-огодишњег водника 3. чете 1. батаљона трећег прекобројног пука првог позива Дринске дивизије, у саставу српске Треће армије – Драгољуба Михаиловића и 22-огодишњег извиђачког водника 25. хрватског домобранског пука, у саставу 42. домобранске пјешачке „вражје“ дивизије – Јосипа Броза Тита.

Вјероватно да је због овог податка једна од најзначајнијих битака српског народа слабо помињана у уџбеницима и скоро заборављена.