Србија је мала земља пуна великих људи. Многи славни научници потекли управо из ове мале земље са Балкана, промијенили су токове историје, цивилизације и културе. Док за Теслу и Пупина сви знају, веома мали број људи у Србији је чуо за Јованку Бончић, прву жену у историји Њемачке која је дипломирала инжињерство на њиховом универзитету.

Јованка Бончић

Нишлијка Јована Бончић ушла 1913. године у историју њемачког инжињерства као прва жена која је дипломирала инжињерксе науке на њиховом универзитету. Јованка је рођена 1887. Године. Као изузетно успјешан студент завршила је архитектуру на београдском Универзитету, а након праксе у Жељезници Србије, одлази на престижни Универзитет у Дармштату.

Јованкино дипломирање био је велики догађај за Њемачку, која је до данас није заборавила. Сви њемачки медији писали су о њој, објављивали слике и величали успјех српске научнице, наводи портал Опанак.

Јованка се удала за украјинског инжињера Андреја Катернића, са којим је сарађивала у Кијеву и С. Петербургу. Након 1922. године долазе у Београд, гдје са пуно успјеха настављају да граде каријеру. Мање је познато да је Србија, управо захваљујући њој, може да се подичи зградама Учитељског и Ветеринарског факултета, бањским љечилиштем у бањи Ковиљачи, зградом Банског двора у Бања Луци. И многим другим грађевинама, које су њени радови. У Дармштату је на стогодишњицу дипломирања Јованке Бончић установљена годишња награда с њеним именом која се додјељује за најбоља достигнућа жена у области материјала геонауке.

Такође, у Њемачкој постоји и улица у студенстском кампусу града, која управо носи име Јованке Бончић. Свијет није заборавио нашу Јованку, али изгледа да Србија јесте. Ни у Београду, у граду у коме је умрла ова велика жена, ни у родном Нишу, нити било гдје у Србији нема обиљежја овој дивној и великој жени.