23/08/2022
Међутим, Бранислав Нушић у књизи „Стари Београд” наводи и податке да је оперска умјетност у Србији заживјела још у првој половини 19. вијека:
„Ко би рекао да је у нас било опере и то оригиналне, још прве половине прошлога вијека. И то, што је још невјероватније, било је и оперских пјевача и оперске музике и све, све оперско, тако да дописник Новина србских, који описује тај први приказ, одушевљено почиње свој допис: ‘Данас смо били участници и зритељи торжества, како се само по највећим европским државама догађа‘.
То је било 8. новембра 1840. године у Крагујевцу. Тога дана, ‘још од полдне већ раздаване су биле позивателне цедуље за државши се исто вече театор’. А представљена је то вече Женидба цара Душана, комад који је ‘г. професором математике у овдашњем лицеуму Атанасијем Николићем сочињено у песмама, на форму талијанских опера’. Оркестар је била ‘банда књажевска’ под управом свога капелмајстора Јосифа Шлезингера, који је и све песме у ноте ставио.
Атанасије Николић, писац прве српске опере, тек је 1839. године дошао у Србију за професора у нови крагујевачки лицеј и већ прве године своје службе пише и приређује прву српску оперу. У Крагујевцу је тада, послије Вујићевих позоришних представа, свијет већ био свикао на театар, но ипак је био врло изненађен овим новим начином приказивања.
Представу је посјетио и сам кнез Михаило и сви великодостојници српски, и г. Николић је ‘како сочиненијем овим, тако и играњем рола са својим персоналом не само соотвествовао смислу представљених но је свако очекивање како књаза тако и она зритела, који су имали прилике у највећим европејским театрима бити, превазишао‘.”
Бранислав Нушић даље наводи да је ова опера још једном поновљена послије читавих мјесец дана, о Светом Николи, слави кнежевој.
Почетак београдске оперске умјетности датира с краја 19. вијека, када је 1894. године изведена прва оперска представа, “Блодекова У бунару”, под диригентском палицом Јосифа Свободе. Још један од важних датума је и 1901. година, када је Божидар Јоксимовић написао оперу Женидба Милоша Обилића, али то дјело никада није изведено. У већ поменутој опери На уранку Станислава Биничког из 1903. године наступили су врсни оперски певачи Султана Цијукова и Жарко Савић, а као глумац Добрица Милутиновић, наводи Авантарт магазин.
По завршетку Првог свјетског рата, док се Србија опорављала од страшних страдања, фебруара 1919. године основана је опера са балетом. У то вријеме, зграда Народног позоришта била је у реновирању, јер је из рата изашла прилично оштећена. Опера и балет смјештени су у зграду Мањежа, у којој је одржана и премијерна представа, пучинијева Мадам Батерфлај (11. фебруара1919). Први директор Београдске опере био је Станислав Бинички.
Београдски балет заживио је у оквиру Опере током 1919-1920. године. Темеље београдског балета поставили су руски умјетници емигранти, Клаудија Исаченко и Јелена Пољакова, први шеф Балета. Исте године настала је и Београдска филхармонија, један од најзначајнијих музичких ансамбала. У њеном оснивању учествовао је Стеван Христић.