Да ли сте знали да је прва српска православна црква на канадском тлу подигнута 1912. године у граду Реџина (Саскачеван), а подигли су је Срби имигранти из Баната?

Српска православна епархија канадска формирана је одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 26. маја 1983. године, на приједлог тадашњег епископа источноамеричког и канадског Г. Христофора.

Ова дешавања била су само природна посљедица раста српске популације и развоја црквеног живота међу Србима у овој великој земљи. Прва српска црквеношколска општина на канадском тлу основана је 1912. године у Риџајни (Саскачеван), гдје су се скрасили српски имигранти махом из Баната. Црква Свете Тројице у Риџајни завршена је и посвећена 1916. године. Срби у Хамилтону (Онтарио) формирали су своју црквену општину 1913. године, а храм Светог оца Николе, (на Бицх Ст.) посвећен је 15. децембра 1917. Овај храм је срушен када се проширила жељезара и касније је подигнута нова лијепа црква Св. Николе на Бартон Ст.

Црквени живот између два рата међу Србима у Канади обиљежен је великим тешкоћама, прије свега у покушајима да се пронађе начин да српски свештеници служе у српским храмовима и опслужују наше досељенике. О проблемима са којима се Црква суочавала говори и писмо првог епископа америчко-канадског Г. Мардарија упућено Светом архијерејском синоду 1934. године. “Слали смо мисионаре, монахе, али ни један се није могао задржати више од два три мјесеца. Фамилијарни свештеници још мање”, пише епископ и поред материјалних разлога наводи и онај други, можда теже савладив: “Хамилтонска парохија заузима територију много већу него је Југославија. И на томе пространству су по неколико стотина и хиљада километара разбацане мале српске колоније са по двије-три фамилије, које треба обилазити и опслуживати. Друга наша парохија у Риџајни – Саскачеван, која је од Хамилтона далеко отприлике онолико колико и Београд од Стокхолма, још је тежа за опслуживање”.

Са приливом српских имиграната након другог свјетског рата широм Канаде ничу и јачају српске колоније – у Винџору, Торонту и Нијагара Фалсу (Онтарио), у Ванкуверу (Британска Колумбија), Летбриџу (Алберта), Монтреалу (Квебек). Година 1963. донијјела је драматичне промене у животу Српске православне цркве, нарочито на америцком тлу. По први пут у својој историји Српска црква доживљава раскол који траје пуних 29 година. Посљедица раскола је да се дио парохија на америчком континенту отцјепљује од Мајке Цркве и под вођством владике Дионисија формира тзв. Слободну Српску православну цркву (касније Новограчаничка митрополија). Административне измјене, међутим, дешавају се и међу парохијама које остају вјерне Српској православној цркви са сједиштем у Отаџбини. Од дотадашње једне Епархије, америчко-канадске, формирају се три: Средњезападноамеричка, Западноамеричка и Источноамеричко-канадска.

Први епископ источноамеричко-канадски био је Стефан (Ластавица) који води Епархију од 1963. до 1967. године. Наслеђује га владика Сава (Вуковић), и од 1978. године владика Христофор (Ковачевић).

Од оснивања Епархије канадске, односно од устоличења првог епископа канадског 1984. године, изграђени су и посвећени слиједећи храмови: капеле у Отави, Мисисаги и у Епископској резиденцији у Торонту; цркве у Ошави, Киченеру, Оквилу, Лондону, Калгарију, Едмонтону, Винипегу; обновљена је и живописана црква у Риџајни. Саграђен је низ црквених сала, парохијских кућа и један старачки дом (Винџор, Онтарио). Круна градитељског рада владике Георгија свакако је Манастир Светог Преображења Господњег у Милтону. Темеље првог српског манастира у Канади освештао је Његова Светост патријарх српски Г. Павле 23. октобра 1992. године. Манастирска црква је саграђена и освештана 12. јуна 1994. године, а манастирска зграда (конак) фебруара 1995.

У оквиру Епархије дјелује Савез кола српских сестара Епархије канадске. Савез је основан у Мисисаги 2. фебруара 1985. године.

Вриједно је истаћи и активност Добротворног фонда Епархије канадске “Цар Лазар”. За свој допринос у хуманитарним дјелатностима усмереним посљедњих година највише према Републици Српској и Српским Крајинама, Фонд је 1996. године одликован од стране Светог архијерејског синода Орденом Светог Саве Другог реда, наводи Источник.

Те 1987. године Епархија покреће свој лист “Источник”. Мало затим са радом почиње и истоимена издавачка кућа, која је до сада објавила на десетине наслова.

Српска православна Епархија канадска покрива територију читаве Канаде. У оквиру Епархије дјелују 33 парохије и мисије. Овом збиру су прибројане и 6 парохија које су донедавно припадале Новограчаничкој митрополији, која је усвајањем новог Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци престала да постоји. Тако да је богоугодно уједињење показало своје плодове и у свим, (сем цркве Св. Архангела Михаила, у Торонту, на Делањаре Ст.) једним срцем и једном душом славе име Божије, у земљи Канади.

Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, 20. маја 2015, Епископ Георгије Ђокић је трајно разријшен и на његово мјесто као администратор, са свим правима и дужностима епархијског архијереја, постављен је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.