У спомен на 600 година од Косовског боја, јуна 1989. године, подигнута је Спомен-трпеза на мјесту гдје је Цар Лазар одржао Ратни савјет пред бој на Косову 1389. године. Аутори овог споменика су Милић од Мачве, Јовица Влаховић, Благота Ђуричић и Мишо Лазић…

Уочи судње Косовске битке на Косову пољу 1389. године, у Бабином Мосту, српском селу крај Газиместана, била је и косовска вечера, косовских јунака са царом Лазаром на челу, Девет Југовића и свим знаним и незнаним јунацима – сва господа и господичићи, наводи serbiantimes.

Бабин Мост се налази пет километара северно од Приштине, на километар и по сјевероисточно од ријеке Лаб, са десне стране пута Приштина — Косовска Митровица.

Легенда каже да је Бабин Мост добио име по томе што је Милош Обилић, послије убијања цара Мурата у Косовском боју, у овом мјесту, бјежећи од турских коњаника, издат од једне бабе, коју је најпознатији косовски јунак са моста преко ријеке Лаб, у овом мјесту, бацио у ријеку. Албанци данас имају свој назив за село Бавиноц.

Спомен трпеза

Историја и легенде такође кажу да се у Бабином Мосту одиграла Косовска вечера пред судњу Косовску битку 1389. године, да је тада Милош Обилић на вечери изрекао да ће сутра погубити цара Мурата.

Из Бабиног Моста 20.000 српских јунака је гледало освајачки турски табор на другој страни тог 28. јуна 1389. године – препричавају историју данас у Бабином Мосту.

“Поводом шест вијекова од Косовске битке у Бабином Мосту је 25. јуна 1989. године откривена спомен – трпеза, у присуству великог броја гостију и свих мјештана. Тога дана села Бабин Мост, Милошево, Лазарево, Граце, Племетина, Прилужје и друга отворила су своја дворишта и примала све добронамерне путнике ма одакле да су били. Једна од гостију била је пјесникиња Десанка Максимовић”, говори Радован Милић из овог села, аутор више књига о Бабином Мосту.

Ово је данас најбројније српско село од свих шест која су добила имена по погинулим косовским јунацима.У њему је данас 160 српских кућа и око 700 житеља са 84 ученика у основној школи “Милан Ракић”. У селу је и 35 албанских кућа.

Кнегиња Милица подигла цркву

Према народном предању Црква Богородичиног покрова, поред које је спомен – трпеза, подигнута је на основама старе цркве-маузолеја коју је, по предању, послије Косовске битке изградила кнегиња Милица над моштима изгинулих Косовских јунака. За цркву у Бабином Мосту каже се да је једини храм са два олтара, један је Часна трпеза, престо Господњи, а други су мошти Косовских витезова, олтар цјелосног Српства.

Царица Милица је посмртне остатке косовских ратника сахранила у заједничку гробницу (која и данас постоји) и над костурницом подиже спомен цркву.

Након борби и ослобођења Косова и Метохије 1912. године, у гробницу се сахрањује још јунака овог доба. Данас о свему овоме свједоче спомен плоче на дијелу цркве који је костурница.

Након новембарског пресвлачења моштију 2021. године Светог краља Милутина у цркви Свете недјеље у Софији цијела одежда нашег великог светитеља је даривана цркви у Бабином Мосту!

Шта се јело и пило уочи одласка у Косовски бој?

Шта су јели српски витезови уочи одласка у Косовски бој, открива наш познати кувар Тони Радић.

“За предјело се послуживао бјелио мрс, слан овчји сир, кајмак, скоруп и млад црн лук. Бунгур је било главно јело које се припрема од пшенице и различите врсте меса. Главна јела, била су резервисана за разне врсте печења: овчетину, срнетину, зечетину као и месо од дивљег вепра. На крају гозбе, гости су били послуживани јабукама, крушкама, црним и бијелим грожђем”, открива Тони Радић тајну Кнежеве вечере.

Без сумње, тадашња кухиња, била је преузета из Византије јер су се у 13. вијеку, у вријеме краља Милутина, увели византијски обичаји… Што се тиче зачина, у то вријеме су се користиле ароматичне траве, попут мајчине душице и босиљка…

Дивљач је, такође, била заступљена на двору племства и припремала се више дана, тако што би остајала у пацу с ароматичним травама и винским сирћетом… Вина су била врло одомаћена на српским дворима у време Немањића. Поред жупских вина, на Лазаревом двору, пила су се и чувена далматинака вина јер су у то вријеме постојале сталне и уходане трговачке везе с Дубровником.

Кнежева вечера на платнима

Кнежева вечера, вијековима касније, била је повод и за многа уметничка дјела и позоришне представе које су приказиване још пре Другог свјетског рата.

Након што је била одбачена на смеће, слика “Кнежева вечера”, аутора Милана Павловића Петка, из Вршца, који је овај мотив тзв. “Косовског циклуса” насликао 1912. године, данас се чува у похрани Антимузеја.

На слици је приказан мотив Кнежеве вечере, према народном предању из 15. вијрка, односно кнежеве здравице Милошу Обилићу.

Позната је и “Кнежева вечера” Адама Стефановића из 1871. године познатог аутора са више насликаних дјела са мотивима из Косовског боја.

Три мјеста Кнежеве вечере!?

Иако нема поузданих података о Кнежевој вечери, већина историчара је сагласна да је морало постојати окупљање и договор српких великаша уочи одласка у Косовску битку 1389.

Према народном предању, Кнежева вечера уочи Боја на Косову 1389, одржана је на Лазаревом двору у старом граду Крушевцу; неки историчари тврде да је била на Бабином Мосту, недалеко од Приштине.

У куршумлијском селу Трпезе, археолози су пронашли темеље двије цркве. Једна је грађена између четвртог и петог вијека, а друга, средњовјековна, подигнута је на темељима претходне цркве. Према предању, кнез Лазар је овде приредио трпезу прије поласка у бој на Косово, по чему је село добило име.