30/06/2021
Базил Зуколо
Као италијански држављани и симпатизери народноослободилачког покрета, браћа Зуколо успјели су да избјегну позиве за мобилизацију у јединице хрватског домобранства.
Када је 1943. године средњи брат Томислав мобилисан у италијанску војску, Базил и Томислав одлучили су да се прикључе партизанском покрету.
Исте је године ухапшена група становника Пожеге међу којима је био Стјепан Зуколо. Убрзо је у селу Тренково ухапшен и Базил гдје је пошао по информације о породици своје дјевојке која је била из тога села.
Отпремљен је у Новску гдје је прикључен групи Пожежана која је ухапшена нешто раније. Везани жицом пребачени су у новембру 1944. године у усташки логор смрти у Јасеновцу.
Базил и Стјепан у логору су распоређени у радну групу VII – разни теренски послови. Између осталог, ова група је у задњим данима логора имала задатак да нафту која је у логор стигла у два теретна вагона преточи у мање бачве. Иста радна група радила је на откопавању масовних гробница, а нафта је коришћена за спаљивање лешева убијених заточеника, саопштава Музеј жртава геноцида.
У пробоју је изгубио брата Стјепана који је убијен код села Кошутарица. У метежу насталом приликом пробоја браћа су се раздвојила, а Базил је кренуо на другу страну. Прешао је ријеку Струг заједно с Марком Поповићем и са још једним логорашем. Њих тројица су се скривали три дана, све док нису сазнали да се у селу Врбовљани налазе партизани.
Приликом бијега из логора имао је 48 килограма тежине.
Након завршетка Другог свјетског рата вратио се у Пожегу гдје је заједно са супругом Емилијом отворио фризерски салон за жене и мушкарце, наводи се у саопштењу Музеја жртава геноцида.
Извор: sputniknews.com
09/03/2026
