Село Кољане у Далмацији, познато по старом српском манастиру Драговић, родно је мјесто Владимира Маринка који се ту вратио прије петанестак година тако што је из Београда са својих, тада 63 године, препјешачио око 600 километара, а данас са малобројним повратницима чека остале мјештане да се врате у врлички крај.

Владимир Маринко (Фото: srbi.hr)

Данас седамдесетосмогодишњи Владимир прича да је пут тада трајао 15 дана, а пјешке је ишао како би се увјерио и у своју снагу и у сигурност повратка.

Далматинско сунце и мирис винограда немају цијену, каже, а жеља за повратком, за обновом очевине, била је јача од свих препрека. Вратио се у девастирану кућу, коју је осамдесетих изградио поред мајчине.

– Пјешачење 600 километара за 15 дана било је само снагом воље. Сада уживам у овом рају – прича Владимир Срни.

Према његовим ријечима, Врличка села су данас готово пуста, повратак је изабрало већином старије становништво.

– Власт даје онолико колико она мисли да је довољно, али реално наши путеви су лоши и уништени, инфраструктура је уништена – истиче Владимир.

Да би Далмација поново васкрсла, баш као и православни манастир Драговић надомак Владимировог огњишта из 1395. који је потопљен 1959. године, потребно је, каже, да се људи све више враћају кући и обнављају своју имовину.

– Када би се народ враћао, људи рјешавали имовинско-правне односе и укњижавали своја имања, повратак би био лакши јер једино на тај начин ми доказујемо наше вјековно постојање у Далмацији – сматра Владимир.