Никола Калабић рођен је 1906. у Подновљу крај Дервенте. Почетком Другог свјетског рата на Букуљу је срео војводу Косту Пећанца и прикључио се његовој четничкој организацији, у коју је генерал Новаковић ступио. Након што му је супруга Борка приговорила на  одласку у четнике, Никола је одговорио: „Пречи су ми краљ и отаџбина, заклео сам се“. Пећанац је поставио поручника Николу Калабића за Церског и Ваљевског војводу.

Никола Калабић

За пуковника Дражу Михајловића Никола је сазнао од угледног Ваљевског адвоката иначе Солунца, Свете Протића. Са Протићевим писмом препоруком љета 1941. године одлази на Равну Гору. Његова прва дужност била је командир пратеће чете пуковника Михајловића, наводе србијански медији. Од новембра 1941. године Никола је командир чете Горске гарде његовог величанства Краља Петра другог Карађорђевића. Никола се први пут истако новембра 1941. године, када је успио да набави муницију за своје саборце.

Да ли је Никола Калабић намакао омчу на врат Дражи, намамивши га у клопку специјалног одреда тајне полиције ОЗНА, или је убијен јануара 1946, пре хватања Драже Михаиловића још се воде расправе.

Комунисти нису објавили ни један документ о посљедњим данима Николе Калабића, нити о заробљавању Драже Михајловића. Верзија коју су ширили заснивала се искључиво на свједочењима неколицине озонаша који су у тој акцији наводно учествовали. Они кажу да су на превару, представљајући се као изасланици илегалне Београдске четничке организације, одвели Николу у Београд, 6. децембра 1945, и ту га заробили. Међутим, један детаљ ставља под сумњу ову комунистичку верзију. Ријеч је о Калабићевој ратној торби, познатој са фотографија. Та торба је случајно нађена у једној септичкој јами, у селу поред Ужица, седамдесетих година. Апелациони суд у Београду укинуо је 2018.године рјешење о рехабилитацији некадашњег команданта Горске гарде Краљевске војске у отаџбини Николе Калабића и вратио предмет Вишем суду у Ваљеву на поновно одлучивање.