Други јун 1992. у новијој историји крвавог распада и грађанског рата на простору бивше СФРЈ остаће упамћен осим по обарању америчког пилота Скота О Грејдија код Босанског Петровца и по школском авиону “ Супергалеб Г-4″ који је чудом преживио несрећу, када му је жица далековода, тог 2. јуна 1992. одсјекла дио вертикалног стабилизатора.

Сам авион је иначе био током грађанског рата предмет нагађања да је чак четири пута обаран, а успио је да преживи грађански рат у БиХ и данас самује у једном хангару на аеродрому Маховљани. Ово је прича о једином “ супергалебу Г-4″ који је био у наоружању ВРС и ПВО Републике Српске.

Супергалеб Г-4 евиденцијског броја 23725 који се стицајем околности нашао у Ваздухопловству Републике Српске, био је једни авион у наоружању овог ваздухопловства, који је током ратне каријере три пута промијенио реп и који се водио од стране Хрватске да је био оборен, а то заправо никад није ни био.

На овом авиону два пилота полетјела су 2. јуна ратне 1992 на прелет са аеродрома Батајница до Бањалуке. Лет се дешавао у данима када се заокруживала подјела федералних оружаних снага.

Пилоти су због ризика од противничке ПВО током прелета, изнад простора који су контролисале паравојне снаге одлучили за бришући лет.

Наиме они су у ширем реону Градачца налетјели на далековод, јер су летјели ниже од висине жица. Током проласка остали су без терминезора и дијела вертикалног стабилизатора, ког су жице далековода током ниског лета одсјекле прецизно као жилет.

“ Одсјечени дио су на хрватској државној ТВ станици приказивали као доказ да су оборили авион “агресорске југовојске“.

Војници у маскирним униформама позирали су за камеру држећи комад вертикалца на коме се јасно видио цијели број 23725. Авион Г -4 требало је да се врати на аеродром Батајница, али је због оштећења задржан на поправци у Бањалуци, пишу у својој књизи Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992-2015 тројица аутора Данко Боројевић, Драги Ивић и Жељко Убовић.

Међутим, због дистанцирања СРЈ од Републике Српске, авион је заједно са преосталим авионима Ј -22 орао ушао у састав 27. ловачко бомбардерске есакдриле.

Супергалеб Г -4 броја 23725 интензивно је коришћен на борбеним задацима са аеродрома Маховљани, а од 1994. и 1995. и са аеродрома Удбина.

“У матичну базу вратио се 5.августа 1995, када су и други борбени авиони са Удбине пребачени у Републику Српску пред продором хрватских снага. Авион је на једном борбеном лету погођен лаким преносним ракетним системом ПВО.

Пилот се вратио у базу са оштећеним авионом, а послије тога тај Г-4 вратио се у оперативну употребу В и ПВО РС.

Авион који је промијенио три репа у својој историји и данас је једини примерак Г -4 на територији Републике Српске. Осим тога овај Г-4 Хрватска војска (ХВ) води као обореног у својим листама ПВО побједа. Самим тим овај авион је и класични доказ ратне пропаганде“, пишу тројица аутора у својој књизи.

Кратки историјат развоја ”супергалеба”

Г-4 Супер Галеб намијењен за прелазно школовање пилота развијен је као савременији насљедник Г-2 галеба. Секундарна му је борбена намјена за дејство против циљева на земљи. Пројекат и комплетан развој је водио Ваздухопловнотехнички институт у Жаркову. Производен је у ваздухопловној индустрији СФРЈ, а финално је склапан, у фабрици авиона Соко, Мостар.

Први прототип је полетио 18. јула 1978. године. Серијска производња је почела током 1983. године, у укупном броју од 91 примерка. Шест је извезено у Мијанмар (некадашња Бурма). Распад СФРЈ је прекинуо све потенцијалне могућности извоза, па чак и у заинтересоване САД.

Г-4 је учествовао у америчком ЈПАТС конкурсу, за избор новог школског авиона. У тој функцији је РВ и ПВО посјетила америчка делегација, у мају месецу 1990. године, на челу са генералом Роберт Оуџ и он је лично летио на Г-4, након чега је изјавио: „То је авион по мјери пилотских жеља, веома је лаган за управљање и одличан за обуку младих пилота“. На њему је летјело више америчких пилота, различих профила, на аеродрому Батајница. Тада је први пут на њему летео морнарички пилот и жена пилот, инструктор за ковит у америчкој пилотској школи, капетан Лyнн Анне Мертен.

У изради текста коришћена је књига Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992-2015 тројица аутора Данко Боројевић, Драги Ивић и Жељко Убовић; Супергалеб Г-4 специјални прилог магазина Одбрана.