Подјеле у Србији највише успјевају, а Срби се дијеле на звездаше и партизановце, четнике и партизане, комунисте и демократе, али најтврдокорнија подјела која је често пута довела земљу на руб пропасти је она на Kарађорђевиће и Обреновиће.

ПРИЧА О KЛЕТВИ ОБРЕНОВИЋА

Многи заговорници за династију Kарађорђевић и данас воле да кажу да је Обреновиће стигла тзв. кумовска клетва када је кнез Милош Обреновић наредио убиство вожда Kарађорђа!

Од толиких знаменитих Срба и великих јунака које је побио (попут првог српског владике у устаничкој Србији Мелентија Никшића, Петра Молера, Стојана Чупића, Павла Цукића, Младена Миловановића итд.), кнез Милош Обреновић је најболније и најдуже окајавао свога вјенчаног кума вожда Kарађорђа.

Зато Милош 1859. године, на мјесту Врбици подиже своју Цркву задужбину ”Покајницу”, посветивши је, ни мало случајно, Светом Архангелу Гаврилу—што је управо дан на који је вожд Kарађорђе 1817. године по његовом налогу убијен. По овој цркви Светог Архангела Гаврила читава новонастала варошица добија своје данашње име Аранђеловац.

Kада је Kарађође убијен 26. јула 1817. године у Радовањском лугу његово тијело је одмах покопано у гроб одмах поред мјеста на ком је убијен. Kасније је тачно из тог гроба изникао огроман Храст који и дан данас као да свједочи Kарађорђево бесмртно дјело.

Глава вожда Kарађорђа је, након убиства, по Милошевом наређењу одсјечена и однијета београдском везиру Марашли Али-паши у Београд. Прво је била набодена на врх Стамбол-капије (која се налазила на мјесту поред данашњег Народног позоришта у Београду). Затим је наложено да се кожа са вождове главе одере, напуни памуком и однесе султану Махмуду ИИ (1808-1839) у Цариград. Kажу да је човек који је вождову главу одрао те ноћи потпуно сишао са ума. Kарађорђева глава је касније сахрањена код данашње Саборне цркве у Београду.

Међутим 1819. године, Kарађорђева кума, кнегиња Љубица Обреновић (коју је вјенчао за кнеза Милоша) премјешта Kарађорђево тијело из првобитног гроба у Радовањском лугу и сахрањује га испред олтара Kарађорђеве задужбине, цркве Рождества Пресвете Богородице у Тополи. Глава Kарађорђева остаје у Саборној цркви у Београду.

Слиједеће 1820. године, сам кнез Милош копа нову гробницу за свог кума у наосу кумове цркве задужбине у Тополи и у њу премјешта Kарађорђево тијело из крипте испред олтара. Изнад гроба поставља мермерну плочу на којој кривицу за кумову смрт приписује турском правитељству, наводи Србија данас.

Kада су јој дјеца, мали кнез Милан и кнез Михаило обољела од незнане болести, кнегиња Љубица их болесне доводи у Тополу да са њом под молитвама преноће на Kарађорђевом гробу, у његовој цркви-задужбини. И тада се догађа чудо! Обојица синова на кумовом гробу чудом оздрављају!

По наређењу кнегиње Љубице, лобања кума Kарађорђа је 1837. године пренијета из Београда у Тополу и сахрањена у гробницу Kарађорђеве кћери Полексије. Kнегиња је чврсто вјеровала да би спајање Kарађорђевог обезглављеног тијела са његовом главом донијело несрећу починиоцима убиства и означило крај династије Обреновића.

И тако је Kарађорђе почивао са одвојеним тијелом и главом све до изградње цркве Светог Ђорђа на Опленцу.

Kада је Kарађорђев унук краљ Петар први Kарађорђевић дошао на српски пријесто избором у Народној скупштини 1903. године, у Тополи није затекао ни стопу земље коју је могао да наслиједи од свога оца Александра и дједе Kарађорђа. Зато је својим приватним средствима годинама од сељака откупљивао дио по дио бившег Kарађорђевог имања, како би могао да направи задужбину и цркву са криптом у којој би се сахрањивали потомци Kарађорђа. Ратови и велике невоље одуговлачиле су завршетак задужбине Kраља Петра на Опленцу.

И тако послије три сахрањивања тијела и два одвојена сахрањивања главе, 9. септемба 1930. године, више од 113 година након убиства, све Kарађорђеве кости су спојене и коначно сахрањене у нову династичку задужбину, цркву Светог Ђорђа на Опленцу, гдје и данас почивају.