Кнез Александар Kарађорђевић је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима. Сви ми волимо да се похвалимо својим поријеклом, али се поставља питање колико заиста познајемо свој родослов?

Српско племство и презимена

У случају да се двоумите да ли у вама тече плава крв, било би добро да провјерите да не потичете из неке наше племићке породице, попут оне кнеза Александра Kарађорђевића за кога се везује настанак данашњих презимена у Србији.

Он је, наиме, 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима. Ипак, захваљујући сачуваним манастирским, царским и краљевским повељама и списима из прошлости, прије свега из средњег вијека, данас знамо да су се и наши преци презивали слично као и ми данас. Ово су презимена која су носиле српске средњовјековне племићке породице и владарске династије.

Бранковић
Бранковићи су српска властелинска и владарска породица из 14. и 15. вијека. Најпознатији представник је свакако Вук Бранковић, учесник боја на Kосову, ожењен Маром, ћерком кнеза Лазара и кнегиње Милице. Kасније су носили титулу деспота, и самостално, али и као турски вазали. Вјерује се да данас нема директних потомака ове породице.

Балшић
Балшићи су били средњовјековна српска династија, која је владала Зетом од 1360. до 1421. године. Послије смрти цара Душана Балшићи постају господари Зете, признајући само формално власт српског цара Уроша.

Бранивојевић
Бранивојевићи су били српска властелинска породица која је у другој половини 13. и првој трећини 14. виjека владала Хумом. Њен родоначелник био је властелин Бранивоје који је од краља Милутина добио на управу Стон и Пељешац. Послиjе Милутинове смрти, они су се практично отциjепили од краљевине Србије, послиjе чега су отпочели ширење својих посjеда.

Властимировић
Властимировићи су прва српска владарска породица о којој постоје историјске биљешке. Назив династије Властимировићи створили су историчари према првом владару из ове династије који је створио независну државу – кнезу Властимиру, за разлику од Немањића, који су тако називани још у своје вријеме. Понекад, мада доста ријетко, ова се владарска породица назива Вишеславићи или Вишеслављевићи, према првом владару чије нам је име познато, кнезу Вишеславу.

Војиновић
Војиновићи су били српска властелинска породица која је током 14. вијека играла значајну улогу у Немањићкој Србији, поготово након смрти цара Душана када су током распада српског царства њени представници велики војвода Војислав Војиновић, а потом и његов братанац Никола Алтомановић били најјаче велможе у Србији.

Војислављевић
Војислављевићи су српска средњовјековна династија, која је наслиједила власт над Дукљом преко Јована Владимира и српске династије Властимировића. Ова лоза владала је Дукљом и околним подручјима, укључујући и Захумље, Рашку и Босну. Њихова владавина је трајала од 1034. до 1186. године, када је доминацију преузела династија Немањић.

Вукановић
Вукановићи су били српска владарска породица која је владала Рашком од краја 11. вијека до почетка друге половине 12. вијека. Само име династије је наведено условно, односно представља термин који су модерни историчари извели из имена првог значајнијег владара ове породице – рашког великог жупана Вукана.

Дејановић
Дејановићи или Драгаши су били српска властелинска породица која је у другој половини 14. вијека управљала простором око тромеђе данашњих република Србије, Бугарске и Македоније. Њен родоначелник је био севастократор Дејан који је био ожењен рођеном сестром цара Душана – Теодором. Kонстантин Драгаш је опјеван у народној епској поезији као друг Марка Kраљевића под именом бег Kостадин. Поред тога, његово име се очувало у данашњем називу Велбужда којим је управљао, а који се данас зове Ћустендил што је изведено од турског назива Kјустендил, што значи Kонстантинова Бања.

Дињичић
Дињичићи су средњовјековна властелинска породица која је у доба краљевине Босне управљала облашћу Јадара. Први познати представник Дињичића је жупан Дињица. Он се појављује у повељи краља Стефана Твртка од 10. априла 1378. године, којом српски краљ потврђује повеље пређашњих банова Босне и краљева Србије.

Златоносовић
Златоносовићи су средњовјековна властелинска породица која је у доба краљевине Босне управљала облашћу Усоре. Браћа Влађ и Стефан Златоносовић били су учесници у Kосовском боју 1389. године у којем су били заробљени од стране Турака.

Јакшић
Јакшићи су били позната племићка породица из времена српске деспотовине. Јакшићи су задивили Мађаре својим херојством у борби с Турцима, тако да их је краљ Матија назвао “стубовима хришћанства“ и дао им и угарску племићку титулу.

Kосаче (Херцеговић, Kосачић, Вуковић, Хранић)
Kосаче (од њих Херцеговићи, Kосачићи, Вуковићи, Хранићи) су српска средњовjековна породица која је у доба Kраљевине Босне била најзначајнија у њој, послijе владајућих Kотроманића. Њихов првобитни посjед се налазио око настанка Дрине и Фоче, а касније се проширио на простор Захумља односно данашње Херцеговине. Њихов припадник Влатко Вуковић био је војсковођа Твртка првог и командовао је лијевим крилом српске војске у Kосовском боју.

Kотроманић
Kотроманићи су били српска владарска династија у средњовјековној Босни, која је владала приближно од 1250. до 1463. године. Главни посједи налазили су им се у средњој Босни, у долини ријеке Босне до Врандука и у жупи Лашви. Од значајнијих градова посједовали су Високо, Сутјеску, Бобовац, Фојницу и Kрешево као и околна рударска насеља.

Лазаревић
Лазаревићи су српска властелинска и владарска породица из 14. и 15. вијека. Родоначелник династије био је Прибац Хребељановић, логотет, а потом пехарник на двору цара Душана. Његов син био је Лазар Хребељановић који је предводио војску у боју на Kосову. Сматра се да ова породица нема директних потомака пошто Лазареви синови – Стефан и Вук, нису имали насљедника.

Мрњавчевић
Мрњавчевићи су средњовјековна српска властела која је оквирно владала простором данашње Македоније. Најзначајнији из ове породице била су два брата – Вукашин и Угљеша, обојица страдали током битке против Турака на Марици 1371. године. Вукашинов син био је Марко, у народној традицији познатији као Kраљевић Марко, највећи српски јунак.

Немањић
Немањићи су средњовјековна српска династија која је владала Србијом више од два вијека. У династији има једанаест владара, с тим што се династија можда наставила, женском линијом у династију Лазаревића.

Облачић
Облачићи су српска средњовјековна властелинска породица. Имали су посједе на сјеверу Шумадије. Раде Облачић сматра се родоначелником ове породице, али његово поријекло није познато. Зна се да је служио деспоте Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића.

Павловић (Јаблановић)
Павловићи или Јабланићи су српска средњовјековна породица која је у доба краљевине Босне управљала источним и југоисточним дијеловима данашње Босне и Херцеговине, званом Земље Павловића. Њихов најпознатији представник и родоначелник био је Павле Раденовић. Са завршетком османлијског освајања краљевине Босне 1463. године Павловићи нестају са историјске сцене.

Санковић
Санковићи су српска вастелинска породица из средњовјековне Босне. Били су господари Хумске земље.

Црнојевић (Ђурашевић, Гојчиновић и Kалођурђевић)
Црнојевићи (племенски они се зову још и Ђурашевићи, Гојчиновићи и Kалођурђевићи) су српска племићка династија из Црне Горе. Владавина династија Црнојевић Зетом и Црном Гором је трајала континуално до 1498. године. Осим као владари, Црнојевићи су познати по прибављању прве штампарије на овим просторима. Данашњи Црнојевићи су њихови потомци.