НАТО авијација је на данашњи дан 1995. године на озренском врху Краљица срушила телекомуникациони торањ и усмртила петорицу везиста Војске Републике Српске – Слободана Милотића из Калуђерице, Мирка Тривуновића из Осиње, Драгана Савановића из Добоја, Свету Каишаревића из Кожуха и Жељка Лукића из Чечаве.

НАТО агресија

Некадашњи начелник Штаба Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске Зоран Благојевић рекао је да рушење телекомуникационог торња на Краљици, које је извршила НАТО авијација, био предуслов за почетак муслиманске офанзиве на Возућу и цијели Озрен три дана касније и окончање протјеривања и етничког чишћења Срба са подручја зеничке регије, започетог 1992. године.

Благојевић је рекао Срни да је уништење релеја била стратешка одлука НАТО-а да циљано онемогући комуникацију јединица Војске Републике Српске на возућком ратишту.

„На тај начин су НАТО стратези припремили терен за четврту и посљедњу офанзиву, која је 10. септембра, у зависности од јединице и смјера напада непријатељских снага, носила називе `Ураган 95`, `Фарз 95` и `Бадр ал Босна`“, изјавио је Благојевић.

Он је подсјетио да су током НАТО бомбардовања релеја, прије 26 година, страдали Слободан Милотић, Мирко Тривуновић, Драган Савановић, Свето Каишаревић и Жељко Лукић, а по окончању офанзиве на Возућу спаљено је 30 српских села и протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова.

Благојевић је истакао да је на велики број жртава Срба са подручја Возуће, који су још од 1992. били у готово потпуном окружењу, утицало и директно учешће НАТО снага за брза дејства и пакистанског контингента међународних мировних снага на страни такозване Армије БиХ, као и страних плаћеника од којих су се по монструозности истакао одред „Ел муџахедин“, састављен од страних и домаћих бораца.

„Пакистански контингент је пружао директну артиљеријску подршку непријатељу из правца Другог корпуса такозване Армије БиХ, а о томе је јавно говорио командант тог корпуса Сеад Делић током рапорта Алији Изетбеговићу у Возући приликом постројавања јединица по завршетку етничког чишћења Срба са овог подручја“, рекао је Благојевић.

Он је навео да је су сачувани видео-снимци у којима се јасно види како се Делић том приликом јавно захвалио за артиљеријску и подршку током офанзиве на Возућу.

Благојевић је указао и да је са положаја такозване Армије БиХ 1994. године, током једне од бројних циљаних и координисаних муслиманских офанзива на Возућу, српске положаје гађао тенк „леопард“, док су међународне снаге константно својим убојитим средствима обезбјеђивале пролазак и логистику Другом корпусу током снабдијевања и попуне њихових јединица.

Он је подсјетио да је Возућа, вијековима насељена Србима, било једино преостало упориште непријатељу да споји тузлански и зенички басен, односно Други и Трећи корпус, те самим тим предодређена да „овако или онако падне“.

„Пресрели смо њихову комуникацију радио-везом, која је снимљена, у којој је речено уколико се Возућа не буде могла пјешадијски одрадити тог 10. септембра 1995. године, онда ће из ваздуха дејствовати НАТО, који ће спржити српске положаје“, рекао је Благојевић.

Благојевић је подсјетио да је посљедица свега тога била да је 10. септембра 1995. године по директној наредби Алије Изетбеговића, који је као приоритетни циљ одредио спајање тузланског и зеничког басена, покренута офанзива, када је спаљено 30 српских села и протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова.

Он је навео да је тада учествовало око 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ, укључујући одред „Ел муџахедин“, потпомогнутих НАТО авијацијом и снагама за брзе интервенције.

„Том приликом је убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за 129 још трага“, рекао је Благојевић.

Благојевић је указао да је тада, захваљујући међународним снагама, завршено ратно етничко чишћење Срба – и то око 22.000 из Зенице, око 2.000 из Жепча, око 11.000 из Завидовића, око 4.000 из Бановића, који су спас до 1995. године потражили у Возући или им је она била транзит за даље.

Он је упозорио да за свирепо страдање и злочине над Србима нико није одговарао, односно да је ријеч о мизерној правди у виду неправоснажене пресуде Хашког трибунала бившем команданту Главног штаба такозване Армије БиХ Расиму Делићу и пресуди команданту Трећег корпуса Сакибу Махмуљину.

Благојевић је рекао да су позната имена и презимена свих у командном ланцу, да о томе постоје писани и видео записи, али да, када су Срби жртве, постоји зид нечињења – упркос свим релевантним предоченим доказима домаћим и међународним правосудним институцијама.

Он је упозорио да је индолентност правосудних институција БиХ смишљена и рачуна на „биолошки сат“ преживјелих свједока и породица несталих Срба који све више изумиру, чиме се очито у миру ставља тачка и рјешава „коначно питање“ Срба и било каква могућност одрживог повратка на њихова вјековна огњишта.