26/07/2021
За овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим ни пред међународним судовима, иако локација на којој су пронађени њихови посмртни остаци и повреде на пронађеним костима, трагови на одјећи, обући и опреми, на несумњив начин указују да су убијени по заробљавању и бачени у вртачу, односно покопани у масовну гробницу.
Они су бачени у масовну гробницу, како оцјењује “Веритас”, с очитом намјером да се ликвидирају као припадници непријатељске стране и затру трагови злочина.
Ускоро је кренула и злочиначка хрватска акција “Олуја”, која је довела до пада Републике Српске Крајине, те егзодуса крајишких Срба и до много нових жртава, па је ова група са Динаре, како наводе, пала у други план.
У току 1998. године преко Комисије за нестала лица Херцег Босне стиже вијест да су ловци на Динари, у једној опожареној вртачи на предјелу “Медено Брдо” уочили гомилу костију.
Кости шест скелета из вртаче на Меденом брду, уз помоћ хеликоптера СФОР-а, извучене су 16. новембра 1998. године, док су посмртни остаци преосталих српских војника из ове групе ексхумирани из масовне гробнице “Камен” код Гламоча у априлу 1996. године.
Међу костима извађеним из вртаче на Меденом брду идентификовани су посмртни остаци Здравка Вујка, Миленка Радишића, обојица из Велике Главе, Дамира Манојловића из Ивошеваца, Милана Мацуре из Кистања, Љубомира Урукала и Милорада Урукала, обојица из Братишковаца.
Из масовне гробнице “Камен” идентификовани су Маринко Ковачевић и Винко Ковачевић, обојица из Ервеника и Жељко Ераковић из Братишковаца.
У то вријеме још се у Републици Српској није обављала идентификација по ДНК методи, а пошто се класичним путем нису могле кости потпуно раздвојити и одвојити, породице су одлучиле да их сахране заједно на Пердуовом гробљу у Бањалуци.
Удружење Далматинаца у Бањалуци је овој деветорици бораца Српске војске Крајине, на улазу у Пердувово гробље, 2004. године подигло споменик у облику четвероугаоне мермерне црне плоче, са стилизованим православним крстом на врху, окомито постављене на постоље.
Извор: Срна