Познато је да Јован Дучић није имао лијепо мишљење о Хрватима, а његова чувена изрека да су Хрвати најхрабрији народ, не зато што се ничега не боје, већ зато што се ничега не стиде и данас погађају многе. У више наврата Дучић је спјевао пјесме овом народу, а оштре ријечи које им је упутио могу бити право упозорење свима.

Јован Дучић

СИНУ ТИСУЋЉЕТНЕ КУЛТУРЕ

Ти не знаде мријети крај сломљеног мача,
На пољима родним, бранећи их часно
Китио си цвијећем сваког освајача,
Пјевајућ’ му химне, бестидно и гласно.

Слободу си вјечно, закржљала рацо,
Чек’о да донесу туђи бајонети,
По горама својим туђа стада пас’о,
Јер достојно не знаш за Слободу мријети.

Покажи ми редом Витезе твог рода,
Што балчаком с руку сломише ти ланце,
Гдје је Карађорђе твојега народа,
Покажи ми твоје термопилске кланце.

С туђинском си камом пузио по блату,
С крволоштвом звjера, погане хијене,
Да би мучки удар с лијеђа дао Брату,
И убио пород у утроби жене.

Још безбројна гробља затравио ниси,
А крваву каму у њедрима скриваш,
Са вјешала старих нови коноп виси,
У сумраку ума новог газду сниваш.

Бранио си земљу од нејачи наше,
Из колијевке пио крв невине дјеце,
Под знамење срама уз име усташе,
Ставио си Христа, Слободу и Свеце.

У безумљу гледаш ко ће нове каме,
Оштрије и љуће опет да ти скује,
Чију ли ћеш пушку објесит’ о раме,
Ко најбоље уме да ти командује