Несрећна одлука Градског вијећа Сарајева да 9. новембар прогласи даном сјећања на почетак ексхумације жртава из јаме Казани на Требевићу, није ништа друго него нова подвала сарајевских власти са градоначелником Бењамином Карић на челу, јер је то заправо дан почетка прикривања ратног злочина над сарајевским Србима на том мјесту, изајавио је Срни предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић.

Ђорђе Радановић

– Тај несрећно одабрани 9. новембар је дан почетка прикривања ратног злочина на Казанима над сарајевским Србима, укључујући и неколико лица других националности. Размјере тог злочина су много веће него што то сарајевске власти наводе, јер ми цијенимо да је на Казанима животе трагично изгубило око 150 Срба из Сарајева, од којих су неки на егзекуцију довођени директно из града, а неки су под присилом морали да копају ровове на положајима такозване Армије БиХ – наглашава Радановић.

Он истиче да зна добро да се тај 9. новембар у федералном Сарајеву жели лажно представити у јавности као дан када су почеле ексхумације, односно вађење скелета из јаме Казани, од којих су многе кости разбацане по том локалитету, кости које никада нису ни службено заведене, него су сакривене, тако да ни до данас нису пронађене.

Према његовим ријечима, одлука Градског вијећа Сарајева о изградњи споменика на Казанима, на којем не пише ни ко су убијени, ни зашто су ликвидирани, ни ко их је убио, никада неће бити прихваћена од српског народа.

– Умјесто 29 имена српских жртава наведено је само 17, и то без консултација са родбином жртава, а нема ни православних обиљежја нити су имена страдалих Срба написана ћирилицом. Карићева и њени сарадници на тај начин покушавају да се, по хиљадити пут, међународној јавности лажно представе као хуманисти, а федерално Сарајево, из кога су Срби немилосрдно протјерани, као мултиетничку средину – упозорава Радановић.

Спортским рјечником казано, истиче Радановић, они су сами себи дали аутогол, јер је тиме сасвим огољена такозвана бошњачко-грађанска политика коју персонификују представници СДП-а, НиП-а, Наше странке и других наводно “грађанских” странака сакривених под плаштом бошњачких странака и сарајевске чаршијске политике.

– При томе, они се нису либили да пронађу пет подобних Срба и да их инволвирају у Градско вијеће. Много ме занима како су се понашали баш ти одборници у моменту доношења ове срамне одлуке о споменику на Казанима – каже Радановић.

Радановић подсјећа да се од 836 Срба, евидентираних на списку Републичког центра за истраживање рата у 20. вијеку у Београду, а који су убијени или нестали током рата у Сарајеву под бошњачком контролом, данас говори о тек њих 17, јер је очигледно да су посмртни остаци свих осталих страдалих Срба намјерно, систематски и вјешто сакривени на цијелом подручју федералног Сарајева.

– Бошњачка сарајевска клика ни на томе није стала, него је избрисала имена 150 сарајевских улица која се на било који начин могу довести у вези са постојањем и егзистенцијом српског народа у Сарајеву, односно његове историје, културе, образовања, науке, здравства, спорта. Умјесто српских имена и топонима, улице, тргови, школе и институције у федералном Сарајеву данас носе имена ратних злочинаца из реда Бошњака, а има и примјера да се међу тим злогласним именима налазе и пресуђени нацисти из Другог свјетског рата – напомиње Радановић.

Он сматра да српски народ и његове институције сваки дан морају бавити Сарајевом и јасно и гласно цијелој међународној јавности стално и изнова указивати на злочине и неправду коју су бошњачки екстремисти и радикалне муслиманске структуре нанијели сарајевским Србима током трагичног сукоба у БиХ.

Градско вијеће Сарајева прихватило је у сриједу, 27. октобра, приједлог градоначелника Бењамине Карић за текст споменика српским жртвама на Казанима у којем се не наводе починиоци злочина – припадници такозване Армије БиХ.

Из неприступачне јаме Казани на падинама Требевића ексхумирани су посмртни остаци 29 лица, углавном српских цивила. Сумња се да је број жртава већи јер су убијени цивили бацани у јаме, посипани кречом и постоји неколико слојева који никада нису ископани.

За злочине почињене на тој локацији осуђено је 14 припадника такозване Армије БиХ на казне затвора од десет мјесеци до шест година.

Главни инспектор МУП-а Републике Српске за истраге кривичних дјела ратних злочина Симо Тушевљак рекао је раније да је на Казанима “осим цивила српске националности ликвидиран и велик број припадника Армије БиХ који су такође били Срби”.

– Број жртава никада није званично утврђен, јер су посмртни остаци намјерно негдје скривени након ексхумације из јаме – рекао је Тушевљак.