17/06/2021
Косово
Усљед одбијања Срба да се попишу у општинама Звечан, Зубин Поток и Лепосавић, као и из мноштва других разлога немогуће је бити 100% тачан. На примјер, овде су сабрани подаци о броју Срба и Црногораца приликом пописа из 1961, 1971 и 1981. године док су за 1991. годину дати подаци о броју пописаних лица, која могу да укључују и Роме и друге националне мањине. Подаци о броју Срба који су бојкотовали попис по насељима у 2011. преузети су са интернет портала и они могу да укључују и друге народе који су избјегли на сјевер пред терором УЧК подржаних од НАТО снага у јуну 1999.
Број насеља у којима су живјели Срби у аутономној покрајини Косову и Метохији у 1961. био је 1.088, што је 75,2% од укупног броја насеља (и њихов број се мењао између пописа али је овдје фиксиран јер су промјене мале). Он је смањен на 883 насеља или 61,1% у 1971, затим на 841 насеље у 1981. (58,2% од укупног броја) да би у 1991. било 701 насеље (48,5%) у којима су живјели Срби и припадници других народа који су смјели да се попишу. Током осамдесетих година двадесетог века Срби су етнички очишћени из тачно 140 насеља и из 10% од њиховог укупног броја.
Од 1991. до 2011. кроз насиље над Србима, њихово киднаповање, убиства, протјеривања 1999. и 2004. застрашивања и насиље до данас Срби су етнички очишћени из 346 насеља и преостали су у 24,6% насеља на КиМ.
Број Срба на Косову и Метохији смањен је са 213,8 на 67,8 хиљада што је смањење за 68,3%. То је готово идентичан „резултат“ који су постигли и Хрвати са операцијама „Бљесак“ и „Олуја“ и другим насиљима над Србима. Хрвати су били двотрећински „успјешни“ а Албанци мало „успјешнији“.
Приложених 239 насеља имало је пад броја Срба за 153 хиљаде. У још 438 насеља број је смањен за 13,2 хиљаде, и ради се већином о насељима из којих је протјеран посљедњи старац или породица, а мањим дијелом о напуштању мањих села или села у којима су Срби били мањина (Мозгово, Доња Дубница, Оптеруша, Љубенић, Крајиште, Пиштане, Гушица…).
Извор: Видовдан
15/02/2025