12/03/2022
Распад СФРЈ
Сукоби заговорника и противника опсежних и цјеловитих друштвених и државних реформи завршавали су се током 60-их година привременим компромисима.
Постојеће политичке процесе пратила су скромна настојања ЦК СКЈ да буде остварена извјесна демократизација друштва, али и ригидни ставови који су подстицали спутавање сваког облика мишљења супротног партијском, наводи портал Новости.
Рјешавање питања државног уређења, темељне привредне реформе, националних односа, партијског монопола у рјешавању постојећих проблема, производило је сукобе републичких партијских бирократија.
Током 60-их револуционарност СКЈ је опадала, а неспособност партијских кадрова постајала све видљивија.
Цјелокупна политика партије на власти са прогресивним антидогматским програмом, уважавањем економских законитости, окретањем ка Европи, настојањем да буде изведена смјена генерација, одбацивање кадровске и институционалне сраслости, одбацивање бирократске владавине и давање предности стручним кадровима, започињање процеса демократизације и модернизације друштва, суштински је представљала илузију у коју је крајем 60-их мало ко вјеровао.
ЗЕМЉА се налазила у озбиљној политичкој и економској кризи али није било спремности да се нађе заједнички одговор на питање ко ствара стихију, ко ствара тешкоће и ко ствара кризу у развоју друштва и каква Југославија као заједница може да живи.
Тродневна сједница Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Југославије, марта 1962.године, на којој су се окупили најодговорнији функционери из република, изнијела је на видјело бројне противуријечности, сукобе, проблеме и појаве које су дуго скриване од јавности или свјесно занемариване или минимизиран њихов значај.
Разлике у оцјени створеног стања су биле веома уочљиве, а виђења рјешења кризе замагљена. Пут ка преласку из федералног у конфедерални систем, а потом ка распаду југословенске заједнице био је отворен.
09/03/2026
