Бранко Пантелић Пантер (35) био је комадант специјалне јединице Гарда „Пантери“, Војске Републике Српске.

Бранко Пантелић Пантер

Пантелић је убијен 4. септембра 1992. на Растошници, у борби за одбрану српског народа. Посмртно је одликован Карађорђевом звјездом са сребрним мачевима за војне заслуге 1994. године.

Пантелић је био школовани официр, прије ратних дешавања, а више пута је награђиван, подсјећа „србијаданас“

Рођен је у Стублинама 6. септембра 1957.године. Основну школу завршио је у Стублинама, а потом је у Београду уписао Вишу гимназију коју је завршио 1977. године. Школовање је наставио у Београду, гдје је уписао Војну академију (смјер артиљерија) на којој се од почетка издвојио као одличан студент и спортиста. Пред сам почетак рата у Босни и Херцеговини похађао је Командно-штабну академију коју није успио да заврши јер је отишао у Славонију у село Негославци, које је било једно од највећих тадашњих жаришта ратних сукоба у Хрватској. Након тога, отишао је за Вуковар гдје је био командант територијалне одбране.

У Вуковару остаје све до почетка рата у Босни. Прво је отишао за Угљевик, а потом у Бијељину са задатком да изврши формацијску реорганизацију тадашње војне јединице „Српска национална гарда „САО Семберије и Мајевице” у сарадњи са командом тадашње јединице. Својим образовањем, умећем и способностима, јединица је за кратко вријеме постигла велике резултате у борбама и спасила велики број људи чији су животи били угрожени ратним дејствима. Као једна од најуспешнијих акција издваја се операција Смолућа, гдје је неколико хиљада људи спасено из непријатељског окружења. За врло кратко вријеме постао је поштован и омиљен као вођа и човек међу људима и колегама због своје храбрости и одлучности.

Убрзо након Смолуће, Бранко гине у заседи на планини Мајевици у мјесту Растошница 4. септембра 1992. године. Његови борци борили су се за његово тијело два дана послије погибије. Истог дана унапређен је у чин потпуковника што није ни сазнао. Након Бранкове погибије, јединица у знак сећања и поштовања према погинулом команданту узима име „Гарда Пантери” и израђује се стилизовани амблем са сликом пантера у скоку. Посмртно је одликован и Карађорђевом звијездом са сребрним мачем за војне заслуге.

Сахрањен је 9. септембра у родним Стублинама где га је испратила породица и више хиљада колега, гардиста и пријатеља. Његов саборац Родољуб Роки Вуловић га је опевао у песми „Пантеру за сјећање”.

Током борби у одбрани српских територија рањено је 858 гардиста, а кроз бригаду је прошло готово 2.000 бораца.

Сјећање на херојски пут ове специјалне јединице чува Удружење ветерана „Гарда Пантери“ у Бијељини у чијем су чланству и дјеца погинулих сабораца.