07/07/2021
манастир Житомислић код Мостара
Овај манастир, посвећен Благовештењу пресвете Богородице, кроз историју је дијелио судбину српског рода, а највеће страдање доживио је у Другом свјетском рату када су цијело манастирско братство, њих осморицу, побиле усташе и бациле у оближњу јаму Видоња.
Игуман Данило Павловић испричао је да је 1992. године манастир први пут до темеља порушен, као и и Саборна црква у Мостару, док су остале светиње и парохијске куће на том подручју запаљене, порушене или девастиране.
„Обновом манастира 2002. године обновљен је живот у Житомислићу, Мостару и околним селима, што је подстакло на обнову и осталих порушених светиња, али изнад свега је мотивисало српско становништво да се врати на своја огњишта“, казао је игуман Данило.
„Почетком 20. вијека у манастиру се налазила ризница са библиотеком, а постојала је и одаја која је била уређена као музеј у којој су се чувале умјетничке слике и вриједни поклони манастиру. Крајем 1941. године све је било уништено у пожару“, присјетио се игуман Данило, додајући да је музеј поново отворен на манастирску славу Благовијести 7. априла 2019. године. У њему је данас, како је казао игуман, изложена манастирска ризница која је сачувана кроз историју. Њу чине иконе познатих српских, руских и итало-критских умјетника, документи и црквени предмети из периода од 14. до 17. вијека.
„Процјењује се да је сачувано само десет одсто онога што је манастир имао и стварао вијековима. Монахиње које су у манастиру Житомислић живјеле прије 1992. године спасиле су ризницу склонивши је у Србију, након чега су иконе рестауриране и поново враћене у Житомислић“, испричао је игуман Данило. Према његовим ријечима, најпознатији експонат у музеју су Царске двери из 1675. године мајстора Радула, затим икона Богородице из 16. вијека непознатог аутора, највјероватније чувеног итало-критског иконописца Рицоса.
Истиче да свако вријеме има своја искушења и да ово у којем живимо погодује развоју личне и колективне духовности.
„На сваком човјеку је лична одговорност хоће ли у своме времену радити на духовном изграђивању које подразумијева не само религијски однос са Богом, већ и однос са другим човјеком“, сматра игуман Данило.
Према ријечима игумана Данила Павловића, одлуком Комисије за очување националних споменика у БиХ из 2002. манастирски комплекс проглашен је националним спомеником. Музејска поставка проглашена је покретним националним добром БиХ.
Извор: Глас Српске
15/02/2025