Ђенерал Коста Мушицки представља једну од заборављених легенди, као једна од најконтраоверзнијих личности Другог свјетског рата у Краљевини Југославији, која ће остати упамћена по томе што су јој се чак и непријатељи дивили. Мушицки је остао упамћен по својим оштрим критикама на рачун четника, које је често сматрао подједнако штетним као комунисте. О њему међутим готово све стране у ратом захваћеној Југославији говоре као угледном, патриоти, поштеном и честитом официру, па чак и његови џелати.

Коста Мушицки

Овако се Мушицки обратио војницима.

“Прво: Што се од вас тражи, то jе да љубави за страдалнички српски народ имате, да земљу своjу и народ своj волите прије свега и изнад свега. Та љубав треба да буде извор и утока свих ваших нада и жеља, мисли и осјећања; jедном ријечjу, сав ваш живот и цијели рад мора бити искључиво за добро српског народа, никако мимо њега, наjмање против њега.
Том љубављу морате испунити срце своjе до те мјере да у њему не остане ниjедан кутак у коме би се могла мржња заврежити, jер мржња, ма према коме, залива очи крвљу, те човјек онда истину не може сагледати. Таква љубав биће увијек непресушни извор нових снага са коjима ћете и наjтеже напоре лако поднијети.

Друго: Чега морате бити свјесни jесте то да ви не располажете своjим животима, jер сте их ставили добровољно у службу српства и Србиjе. Патње и страдања српског рода, у свим краjевима гдје Срби живе, биће главни покретачи свих ваших напора, а ваши напори неће и не могу бити без жртава. На то морате бити спремни, тога морате бити свјесни, jер без тога спасења народу нашем доиста нема. Зато спремност на жртву и висока свијест о њоj треба да краси сваког оног коjи жели да носи часно име српског добровољца.

Треће: Не смијете бити самовољни. Оружjе коjе носите ниjе вам дато да будете господари над народом своjим, него да народу своме будете вјерне слуге. Не треба српском народу ни дахиjа ни зулумћара. Имао их jе и има их народ наш, нажалост, и превише. Српском народу треба бранилаца и заштитника, лучоноша и заштитника правде и истине. Он jе крваво поробљен, jезиво обесправљен, уништаваjу га и сатиру, дјецу му одводе да од њих ствараjу црвене jањичаре, куће пале, имања разараjу. Цвили и jауче упропашћена српска земља под крвавим мачем тирана.

Српски народ данас чека ослобођење, спасење и васкрс. Он полаже све своjе наде у вас, српске добровољце; ви сте му jедина одбрана и jедина нада. Ако га ви изневјерите помоћи му нема ни од куда. Он ће нестати у побјеснелим стихиjама овога рата. Зато не престаjте ни часа мислити о своjим дужностима према народу.

Четврто: Ни зловољци не смете бити, jер зловољом се никакво добро ниjе створило, а ви ступате у добровољце да само добре ствари радите. Будете ли зловољни постаће и српски народ зловољан према вама.

Пето: Не смијете бити ни маловољни. Дугачак jе пут наш и препун напора и тешкоћа. Ко на такав пут крене са мало воље, таj ће брзо своjу вољу истрошити, постаће безвољан, а такав, сигурно, до краjа пута неће стићи. А народу српском jе потребно да стигне до краjа, да пређе преко свих препрека и тешкоћа. То може постићи само онаj коjи има много воље. Зато се наоружаjте вољом. Из ваше вјере, воље и одлучности треба да израста ваша снага. Србиjу треба ослободити, сjединити, поново уздићи до славе и сjаjа. Без вас то нико не може учинити. Снажите се, jачаjте се, челичите се, с вама су непобједивост, правда и Бог, коjи чине чуда кроз носиоце истине.

Шесто: Морате бити jунаци. Ви слушате од ваших стариjих другова о jуначким борбама и хероjским подвизима српских добровољаца. Груди вам се надимаjу па би да jурнете, ношени младалачким бурним полетом, да покажете како и ви можете бити хероjи и jунаци. Али, да се не би погрешно разумјели када говоримо о jунаштву, ми мислимо прије свега на оно наjвеће jунаштво: побједити себе. То jунаштво ниjе jеданпут у години дана, или у мјесец дана, него стално неуморно jунаштво, сваког дана и сваког часа. То jе непрекидна будна стража над сваком своjом речjу, сваком мишљу, сваким поступком. Ако себе побједите, побједићете све противнике српског народа. Трудите се да такви jунаци будете.

Седмо: Ваш став мора бити jасан. Питаће вас многи: за кога сте? – против кога сте? – Ваш одговор гласи: за српски народ. – За ослобађање његово од црвених тирана, за препород његов, за поновно ступање на напуштени хришћански и светосавски пут. А против свих оних коjи спријечаваjу и ометаjу народу нашем да своj пут нађе. Не мрзимо никог, али нас нико не може спријечити да своj народ безгранично волимо и да жртвама своjим свом народу извоjуjемо оно мјесто под сунцем Божjим коjе он по вриједности своjоj и по свем другом заслужуjе.

Осмо: Питаће вас: ко jе с вама, добровољцима? Па ко би прије свега могао бити са људима добре воље до ли сам Свевишњи. Нису ли небески анђели обjављивали рођење Христово ријечима: „Слава Богу на висини и на земљи мир међу људима добре воље”. Зато се трудите да будете доиста људи добре воље, jер докле год такви будете, имаћете моћни савез са Богом живим и никаква сила неће вас уништити. Божjом помоћу увијек ћете побјеђивати. Напустите ли добру вољу, гњев Божjи излиће се на главе ваше и никакво оружjе неће вам помоћи: бићете мљевени и сатрвени. Настоjте зато да увијек останете добровољци jер ћете само тако бити у милости Божjоj.

Девето: Знаjте и запамтите: ви сте со и видјело народу своме у наjтежим данима његовим. Не плашите се што вас jе мало, jер са мало соли много jела може се зачинити, а са мало свјетлости велике се просториjе могу освијетлити. Зато испуните себе љубављу, наоружаjте се вјером у Бога и правду Његову, и са много добре воље приступите дјелу спасавања српског народа, истраjно вршите своj посао. То jе пут и начин да зрачите блиставом свјетлошћу и растјерате таму у коjу jе запао народ српски. Побједите себе, чуваjте стражу над самим собом да со у вама не обљутави, да светлост ваша на згасне. Будите свијетли и чисти као дјевоjка, а неустрашиви и одважни као буjна планинска ријека. Крв jуначка, душа дјевоjачка.

Десето: Имаjте увијек у виду да су добровољци били главни инструмент спасавања српског народа. Добровољци су постали онда када већ скоро никакве наде ниjе било, када jе изгледало да српском народу нема спаса и да jе пропаст његова неминовна. Жртвама и напорима добровољаца изведено jе оно што се назива „српско чудо” – српски народ jе отргнут од ивице понора. На том великом дјелу добровољци су принијели на жртву своjу наjљепшу младост, своjе наjбоље другове. Њихова жртва наш jе путоказ. Имаjте га стално пред очима. Ако би њих заборавили нека Бог заборави на нас, објавио је портал Магацин.

Предстоjи вам тежак посао. Треба довршити започето дјело. Српски народ jе поробљен, расцјепкан, стравично проијређен. По светоj српскоj земљи бјесни дивља и необуздана тираниjа безбожника. Са разних страна скупили су се зликовци и убице да истребе све што jе српско. Наша Отаџбина jе суновраћена у амбис понора, изложена неисказаним патњама и страдањима. Отаџбину треба спасавати, народ на прави светосавски пут извести, треба га изнутра обновити, повратити му снагу и замах, учинити га оним што jе био. Велике напоре и тешке жртве мораћете да уложите, ви српски доборовољци, да се то дјело оствари. Судбина српског народа jе у вашим рукама.

Заборавите на себе и своjе личне бриге и невоље jер су и сувише безначаjне према невољама српског народа. Своjом жртвом искупите бољи и сигуран живот српскоj Отаџбини. Све наде српског народа везане су за вас, не изневјерите их.

Тако вам Бог помогао!“

Командант, ђенерал Коста Мушицки