30/08/2021
Обавио је пионирски посао критичког историјског истраживања, сузбијајући ненаучне поступке у проучавању српске историје. Нападао је незнање и шарлатанство и био резервисан према народном предању као историјском извору.
Био је професор и ректор Богословије у Сремским Карловцима, а од 1882. архимандрит фрушкогорског манастира Гргетег. Дјела: „Одломци о грофу Ђорђу Бранковићу и Арсенију Црнојевићу, патријарху“, „О кнезу Лазару“, „Монтенегрина“, „О пећким патријарсима“, „Краљице и царице српске“.