Млада Рускиња, болничарка Дарја Александровна Коробкина, оставила је трајни биљег помажући рањеним српским јунацима током Гучевске битке, па заслужује трајни спомен, тако што би нека установа: школа, болница или улица, свеједно, понијела њено име. На ово данас, када се обиљежава вијек од почетка Великог рата, указује и проф. др Мирко Керкез – члан Српске краљевске академије и предсједник њеног научног вијећа – подсјећајући да је први на челу те институције био Лозничанин, проф. др Јован Цвијић, по многима наш најсвестранији научник…

Млада Рускиња, болничарка Дарја Александровна Коробкина

„Из пијетета према Цвијићу, родоначелнику Српске краљевске академије, те јунацима из Великог рата, локалној самоуправи у Лозници прослиједили смо иницијативу да Дарја не буде заборављена, баш као ни јунаци из двије битке које су се одиграле на овом простору: Гучевска и Церска“, каже професор Керкез.

А, поменута Рускиња је, са 26 година – по доласку у Београд, те упућивању у Ваљевску болницу – инсистирала на томе да иде на Гучево, да помаже српским јунацима у чувеној „Бици под облацима“. У саставу Дринске дивизије другог позива, током збрињавања рањеника – 2. октобра 1914. – погинула је код Еминових вода, у борбама око Аде Курјачице. Зато у парку код Специјалне болнице у Бањи Ковиљачи стоји пано, као знак сјећања на руску хероину у српским редовима. Нажалост, то је све…

„Најпримереније би било да нека здравствена установа у подножју Гучева понесе њено име“, закључује професор Керкез.

ОБЕЋАНА УЛИЦА

„Локална власт ће, сходно овлашћењима, једну улицу назвати по Дарји Александровној Коробкиној, баш као што смо на Лагатору сачували успомену на најмлађег поднаредника у Европи, Момчила Гаврића, којем је у Првом свјетском рату масакрирана читава вишечлана породица, па се он, са само 12 љета, прикључио српској војсци и прошао све најважније битке“, најављује Видоје Петровић, градоначелник Лознице.