Читавих седамдесет шест година након уништења Народне библиотеке Србије локалитет на београдском Косанчићевом венцу и даље има облик великог удубљења које је настало као посљедица вишедневне ватрене стихије у којој је у потпуности нестало здање те институције.

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ

Кратер који је остао да свједочи о мјесту на коме се до 6. априла 1941. године налазила национална библиотека болно је свједочанство наше вишедеценијске небриге о културном насљеђу. Он представља не само природни већ, рекао бих, културолошки и етички понор у којем годинама обитавамо.

Народна библиотека Србије настала је у Крагујевцу 12. јула 1838. године, у оквирима Министарства просвјете, да би почетком наредне године била пресељена у Београд.

У другој половини 19. и почетком 20. вијека на њеном челу налазиле су се неке од најзначајнијих личности из културе и науке попут Ђуре Даничића, Јанка Шафарика, Стојана Новаковића, Јована Бошковића, Нићифора (Дучића), Милана Ђ. Милићевића, Стојана Протића и Љубомира Јовановића.

Године 1903. за управника је именован историчар и академик Јован Н. Томић, који се на том мјесту задржао дуже од било кога прије и послије њега – укупно 24 године.

ИСТОРИЈА У ДРВЕНИМ САНДУЦИМА

Након што је аустроугарски посланик барон Фон Гизл предао ултиматум аустроугарске владе, министар просвјете Љубомир Јовановић већ сутрадан је наложио Јовану Н. Томићу да највриједније рукописе и старе штампане књиге издвоји и на престоничкој жељезничкој станици преда представницима Министарства иностраних дјела.

Најдрагоцјенија грађа упакована је у два дрвена сандука и истог дана утоварена у вагон бр. 6639, у оквиру посебне жељезничке композиције. Вјерује се да је крајња дестинација био Крушевац.

Током љета исте године дошло је до дјелимичног страдања фондова Народне библиотеке Србије јер је непријатељска артиљерија више пута погодила Капетан Мишино здање, у којем се она налазила. Министарство је наредило хитну евакуацију збирки на више локација. Крајем 1914. и почетком 1915. дијелови збирки пренешени су у Ниш, Скопље, Косовску Митровицу и Пећ, наводи портал Расен.

Прве поратне године затекле су националну библиотеку у тешком стању. Примарни задатак односио се на повраћај опљачканих збирки. У Народној библиотеци Бугарске у Софији нађен је дио књига и часописа опљачканих из српске Народне библиотеке.

Управник Томић улагао је напор да обезбиједи одговарајући простор будући да су предратне просторије Народне библиотеке Србије у Капетан Мишином здању биле тако оштећене да се нису могле користити. Национална библиотека је тек 1921. добила свој први дом на београдском Косанчићевом венцу.

Шести април од судбоносног је значаја за српску националну библиотеку и културу у цјелини.

Тог 6. априла 1921. управник Народне библиотеке Србије упутио је иницијативу министру просвјете Светозару Прибићевићу да се за потребе њеног смјештаја откупи здање у Косанчићевом венцу број 12, што је и учињено.

Након што су окончани вишегодишњи послови прилагођавања објекта специфичним библиотечким потребама, преноса и сређивања збирки, Народна библиотека Србије отворена је за јавност 1925.

Проблем чувања најдрагоцјенијих збирки добијао је на важности. Тек 1938. обезбијеђено је 120 лимених сандука како би се, у изостанку одговарајућег трезора, највреднија грађа макар дјелимично осигурала од могућих оштећења. Посљедице недовољних активности у смислу успостављања трезора са сигурносним елементима или дислоцираног депоа на (тајној) локацији у пуној мјери показале су се кад је 6. и 7. априла 1941. године дошло до потпуног уништења здања Народне библиотеке.

Упркос свим тешкоћама установа је вршила пријем добара. Народна библиотека Србије истовремено је другим установама уступала дијелове или читаве збирке. Ова пракса показала се драгоцјеном имајући у виду њено страдање, до кога је дошло 6. априла 1941.

Већ деценијама влада мишљење како је читав национални фонд, изузев једног средњовјековног рукописа, у потпуности уништен током трагичних априлских дана 1941. Мањи дио националног фонда остао је сачуван.

Године 1939. руководство Музичке академије у Београду упутило је молбу Народној библиотеци Србије у вези са уступањем музикалија. Управник Драгослав Илић обавијестио је руководство Музичке академије да је одлучено да се тој високообразовној установи предају „сва музичка дјела којима библиотека располаже на сталан реверс с молбом на употребу“.

Овим чином спасена је од потоњег уништења цјелокупна Збирка музикалија Народне библиотеке Србије.

НАША КОБНА ГРЕШКА

Почетак агоније наступио је 1939., кад је било сасвим извјесно да је Југославија сљедећа на мети напада нацистичке Њемачке и њених савезница.

Након серије састанака одржаних у ресорном министарству одлучено је да се приоритетно евакуишу драгоцјености Народне библиотеке Србије. За тајну локацију одређен је манастир Благовештење у Овчарско-кабларској клисури.

Али касније се одустало од евакуације, па је донешена одлука да се у Београду обезбиједи склониште за културно благо похрањено у централним установама културе. У фебруару 1941. одлучено је да се склониште обезбиједи у лагумима испод Ташмајдана. Оно је требало да буде у виду тунела с огранцима како би свака установа имала засебан дио.

Нажалост, било је прекасно.

Послије пуча изведеног између 26. и 27. марта 1941. године управник Илић обавјештен је да до евакуације установе треба да дође чим буду примљене инструкције од Министарског савјета.

Истог дана Адолф Хитлер одржао је низ састанака с најближим политичким сарадницима и војним заповједницима. Вијест о пучу саопштена му је рано тог јутра. Побјеснио је. Говорио је како је био издан од Срба на најперфиднији начин. Одлучио је да „смрви Југославију“. Брзина је била од суштинске важности. Напад је било важно извршити „немилосрдном оштрином у муњевитој операцији“.

Предвиђено је да операција почне у раним јутарњим сатима у недјељу 6. априла. На војним мапама као један од циљева које је требало уништити била је и зграда Народне библиотеке Србије.

Највеће драгоцјености биле су запаковане у 60 лимених сандука. Коначно, у вечерњим сатима 31. марта стигао је акт с инструкцијама за евакуацију с роком за 10. април.