На двадесет километара од Ниша, у селу Островица, налази се манастир Свете Петке Иверице, а поглед у очи ове светитељке, чији је лик насликан на иконе, открива душевно стање посматрача, тврди замјеник тутора манастира, Хаџи Драган Илић.

Манастир Свете Петке Иверице

Манастир Свете Петке Иверице који је подигнут прије 120 година недалеко од Ниша на путу ка Софији у средишњем дијелу Сићевачке привлачи све више гостију који желе да виде чудотворну икону Свете Петке, реплику иконе цркве Христа Спаситеља из Москве која је спаљена.

Војни манастир, како га називају, изграђен је на великој светој земљи, а подизање је помогао и краљ Александар I Обреновић.

Славица Цекић, која брине о манастиру, каже да су стару цркву основали грузијски монаси, и то крајем 14. и почетком 15. вијека, када су бјежали од најезде Турака.

– Мјесто је свето зато што почива на моштима многих мученика, овдје су својевремно Турци побили многе људе, постоји прича да је овдје закопано 12 живих невјести у венчаницама. На овом терену је крајем 19.вијека била стационирана група војних минера која је радила на прокопу тунела због изградње пута и док су били овде, један од њих је уснио сан да је овде била светиња. Почели су да копају и пронашли су темеље претходне светиње коју су изградили грузијски монаси, наводи Курир.

Према предању, у том периоду краљ Александар први Обреновић умало се није удавио у мору у Француској, па је војска из захвалности према Богу, одлучила да поново сазида цркву Свете Петке. Међутим, послије три године војска више није имала пара за наставак изградње..

– Негдје баш у то вријеме туда је пролазио краљ Александар први Обреновић, путовао је за Пирот. Када је чуо шта је његова војска учинила, одушевио се и ријешио да да средства да се црква сагради. Сам краљ Александар I Обреновић је био донатор цркве. Послије изградње војска је овдје организовала манастир и он је то био пуних пет година..

– Црква је стара, а сама икона је ту вјероватно од самог почетка. Прочуло се да је чудотворна…

Манастир је добио назив Иверица, јер су га обновили грузијски монаси из Ивириона са Свете Горе, а у периоду од 1898. до 1903. године био је Краљевски православни српски војни манастир, под војним заповедништвом и српским народом. Манастир Свете Петке Иверице се налази у Сићевачкој клисури, на међународном путу Ниш – Софија и представља доказ о постојању колоније монаха на овом подручју. Историја упућује да су стари манастир основали монаси из грузијског манастира Ивириона са Свете Горе, отуда и додато име Иверица.

Претпоставља се да су крајем 14. века усљед најезда Турског царства многих монаса, из тада окупираних подручја, нашли уточиште у Сићевачкој клисури, гдје су основали монашку колонију којој је припадао и овај народ. По предању, таквих је манастира у Сицћевачкој клусири било укупно дванаест.

„Историја манастира Свете Петке није до краја истражена. По предању, темељи цркве су направљени још у петом вијеку нове ере, дакле много прије него што су ту ту монаси са Свете Горе населио и обновио манастир. У манастиру сврате путници намјерници, да запале свећу и погледају икону Свете Петке која се налази на иконостасу, која је по речима тутора, репликација иконе из цркве Христа Спаситеља из Москве“.

Хаџи Драган Илић каже да поглед у икону ове светитељке „открива стање душе посматрача“. „Довољно је да се на кратко загледате у очи Свете Петке. Неке њене очи виде као веселе, друге виде тугу, чак и сузе. У зависности од тога шта ваше очи виде у очима светитеља, открива и ваше душевно стање. Ако видите сузе, значи да сте сами тужни, станите који минут испред иконе и у тишини упутите своју молитву, реците јој зашто сте тужни. Видјећете како то благотворно дјелује на душу“, рекао је Хаџи Драган Илић.

Манастир Свете Петке Иверице рушен је и зидан четири пута до данашњег дана.