Стјепан, Стево Филиповић, револуционар и борац против фашизма, објешен је прије 80 година година у центру Ваљева. Фотографија његовог погубљења, као симбол борбе против фашизма, постављена је у природној величини у сједишту Уједињених нација у Њујорку, пише Блиц.

Ко год је био у прилици да посјети Ваљево вероватно није заобишао брдо Видрак и 16 метара високи споменик народног хероја са подигнутим рукама и стиснутим песницама. Стево Филиповић у тренутку када је обешен имао је само 26 година.

Свједочанства о смрти Стева Филиповића

У хроникама се биљежи да се тог пијачног петка маса људи нашла у вароши. Трговци и намјерници, што присилно изведени грађани, ђаци гимназије и професори. Миливој Мандић, професор у ваљевској гимназији биљежио је шта се тога дана догађало, те је тако оставио и свједочанство о Филиповићевој смрти.

Каже се да је са уздигнутим рукама, под вјешалима, викао против Хитлера и фашизма, клицао СССР-у и позивао народ у борбу против окупатора.

– Немојте само гледати. Удрите гадове. Вадите зарђале пушке. Ако будете само посматрали, гадови ће нас једног по једног убијати – говорио је Филиповић, док су га спроводили ка вјешалима. Није престао ни кад су му намакли омчу на врат.

– Другови и другарице, српски народе! Хитлеровске хорде продрле су у твоја села и твоје градове; оне испијају крв, муче те затворима и концентрационим логорима, гоне те да радиш до изнемоглости у рудницима и фабрикама које снабдијевају фашистичке зликовце… Пљачкају те, стрељају те у масама, биолошки те уништавају и духовно сатиру – говорио је Филиповић са вјешала, све док један њемачки официр није пришао и ногом одгурнуо клупу, послије чега се Филиповићево тијело зањихало пред окупљеним свијетом. Тако је план нациста да јавним вјешањем утерају народу страх у кости доживио крах, јер је Филиповићев хероизам само подстицао присутне на борбу за слободу.

Сачувано је још једно свједочанство од тога дана- фотографија посљедњег требутка Филиповићевог живота.

Својим фото-апаратим Слободанка Васић, шегрт у ваљевској фоторграфској радњи Косаре Антић, усликала је Стеву Филиповића са омчом око врата и уздигнутих руку.

То су, годинама проучавајући документацију, открили супружници из Београда, новинарка Мирјана Корочкин и публициста и умјетнички фотограф Радивоје Давидовић. Слободанкина чувена фотографија, једна од најпознатијих из Другог свјетског рата, завршила је у сједишту УН у Њујорку, као симбол отпора фашизму. Послужила је и као инспирација вајару Војину Бакићу да направи грандиозни споменик у лику револуционара на Видраку.

– Не улазећи у комплексну историјску причу о грађанском рату, на основу документације коју сам проучавао, ипак могу недвосмислено да тврдим да је Филиповић, који је прије рата два пута боравио у Ваљеву као радник, био херојска фигура. Како својим понашањем на мјесту ратног команданта, тако својим држањем након што су га Нијемци ухапсили и, коначно, у посљедњим тренуцима живота – каже публициста Милорад Радојчић.

Стјепан Филиповић поријеклом је из Опузена, међутим, како пише лист Слободна Далмација, споменик му је миниран, а власти немаји намјеру да га обнове. У родном Опузену, наводи лист, су га се одрекли.