Од пада Републике Срспке Крајине, злочиначке акције хрватске војске под називом „Олуја“ и протјеривања српског становништва прошло је већ 26 година, али још увијек није јасно, зашто је држава Крајишких Срба тако лако пала и зашто је судбина хрватских Срба била тако тешка.

Један од могућих одговора крије се у научном раду историчара Косте Николића са Института за савермену историју у Београду, који се бавио овом темом. Он истражује догађаје који су непосредно довели до операције “Олуја”. Први дио рада посвећен је операцији “Љето 95” у југозападној Босни и Херцеговини из јула 1995. која је довела до заузимања територија које је контролисала војска босанских Срба (Босанско Грахово и Гламоч), чиме је Книн био директно угрожен. Други дио посвећен је акцији хрватских власти да, прије свега у САД-у, обезбједе подршку за операцију “Олуја”.

По Николићу, један од најважнијих узрока за пад Крајине био је резултат дуготрајних контаката српске и хрватске стране и посредног договора Фрање Туђмана и Слободана Милошевића. Туђман је имао за циљ да Србија призна Хрватску у њеним авнојевским границама, и да се тиме практично одрекне Срба из Хрватске, а Милошевић је желио да се укину санкције тадашњој СРЈ и створи Република Српска у БиХ, чиме би, како је једном приликом изјавио, српско национално питање било ријешено.

У раду се наводи да је Милошевић постао склон таквом рјешењу јер су санкције и економска блокада готово потпуно урушиле привреду и друштво Србије, које Србија више није дуго могла да издржи.

Николић у свом раду, између осталог, наводи изјаву Хрвоја Шаринића, блиског Туђмановог сараднка, коју је дао као свједок у Хашком трибуналу.

Када се 12. новембра 1993. састао са Милошевићем у Београду, Хрвоје Шаринић га је питао сљедеће: “Знам да сматрате да је Книн хрватски, но нисам сигуран да једнако размишљате и о Барањи?

Милошевић му је одговорио: „Отворено Вам кажем да сам с Републиком Српском у БиХ, која ће прије или послије да постане дио Србије, ријешио 90% српског националног питања као што је Туђман ријешио национално питање Хрватске с Херцег Босном“.

Касније га је Шаринић питао о нагађањима да ће се двије Крајине ускоро ујединити и придружити Србији. Милошевић је рекао:

„Гарантујем да то није наш циљ и да до тога неће да дође. Била би то велика грешка. Мало прије сам рекао да сам с Републиком Српском ријешио српско национално питање”, подсјећа Курир.

Ово је наравно само још једно тумачење трагичне историје Срба током 90-тих година, а свакако да ће за коначну истину бити потребно још доста времена и истраживања.