Косово Поље није само то што име каже, већ је оно прави мали град, односно предграђе Приштине, одакле се возом одлази на све четири стране ове најстарије српске покрајине.

Косово поље

Косово Поље у историјско-географском смислу има много веће и шире значење, јер је то пространа равница у средишњем дијелу косовске котлине, источно од ријеке Ситнице и јужно од рјечице Лаб, гдје се одвијала историјска Косовска битка.

Данас на том простору постоји мноштво веома значајних културно-историјских објеката који на аутентичан начин говоре не само о Косовској бици и догађајима који су јој претходили, већ и о српској средњовјековној држави Немањића у цјелини.

Један од капиталних објеката из тог времена, подигнут на јужном рубу Косова Поља, јесте манастир Грачаница, задужбина краља Милутина из 1315. године. Посматрана као здање, Грачаница је архитектонски један од најзначајнијих споменика српског средњег вијека, коју помињу готово све антологије европског градитељства.

То је петокуполна грађевина са правоугаоном основом у виду двоструко уписаног крста, који тако удвојени и постављени један изнад другог дају грађевини степенасту силуету, завршену с високим централним кубетом и четири нижа угаона кубета. Иначе, површине фасаде и спољна декорација купола изведене су једноставним средствима: каменим тесаницима топле жућкасте боје, црвеном опеком и бијелим спојницама малтера који се међусобно комбинују по већ традиционално провјереним обиљежјима византијске архитектуре, дајући тиме грађевини пуну декоративност.

На централном дијелу Косова поља је монументални Споменик косовским јунацима. Нешто сјеверније, али у непосредној близини, Муратово и Газиместан турбе (мјесто погибије султана Мурата и високог војног заповједника Турске из времена послије Косовске битке), а непосредно уз ријеку Ситницу налази се велико рударско насеље Обилић.

Ту, у непосредној близини, у самом средишту косовске котлине, уз магистрални пут који води ка Качаничкој клисури и даље према Скопљу, пажњу путника и туриста привлачи невелико, али живописно насеље по имену Девет Југовића.

Десетак километара сјеверно од Приштине према Вучитрну, ту гдје је било само средиште Косовске битке, године 1953. подигнут је велики и лијеп споменик посвећен успомени на косовске јунаке. Споменик својим обликом подсјећа на средњовјековне куле и утврде. Грађен је од тесаног камена по нацрту академика Александра Дерока, који је био инспирисан градитељством средњовјековних српских неимара.

Споменик је висок 25 метара и доминира над пространом косовском равницом. У његовој унутрашњости су бронзаним словима на каменим плочама исписани стихови из епских народних пјесама у којима је опјевано јунаштво учесника у Косовском боју и њихова погибија.

На највишој коти споменика, у самом врху спомен-куле, налази се барељеф на коме је ликовно изражен план и дат детаљан опис битке.

У пратећем тексту се каже:

– На Косову Пољу, у долини ријеке Лаба – између Ситнице, Грмеч планине, ријеке Самодреже и потока Бутовца – 15. (28) јуна 1389. године вођена је историјска битка између средњовјековне српске кнежевине и турске царевине.

Српска војска, која је бројала око 35.000 бораца, била је распоређена на десној обали Лаба, тако да јој се десно крило ослањало на Ситницу, а лијево крило на планине. Штаб кнеза Лазара налазио се у средини. Турска војска, која је бројала око 100.000 људи, заузела је положај према српској, на лијевој обали Лаба, наслањајући се лијевим крилом на Ситницу, а десним на планине. Штаб султана Мурата био је постављен у средини.

Тога дана, око 8 часова ујутру, Турци су предузели напад, прешли Лаб лијевим крилом и заметнули жесток бој око брежуљка на десној обали. Српско десно крило одбило је све нападе и пребацило Турке поново на лијеву обалу. Затим је српска војска предузела напад, прешла десним крилом Лаб, пребацила турско лијево крило и набацила га на резерву. Срби су на тај начин дошли у непосредну близину турског штаба што је, у критичном моменту по Турке, искористио војвода Милош Обилић који је напао самог турског заповједника, султана Мурата, и смртно га ранио.

Тада, око 10 часова, заповједник турског десног крила принц Бајазит, да би утицао на критичан развој битке, а пошто према њему није постојала озбиљна опасност, јер Срби на његовом правцу нису могли знатнијим снагама прећи Лаб, са већим дијелом својих трупа и општом резервом бочно напада српско десно крило и замеће најкрвавији бој око брда Мазгита и Газиместана. Око подне, у рјешавајућем моменту по цијелу битку, кнез Лазар нареди српској резерви да уђе у бој. Али, док је српска резерва кретала у бој, одјељења на крајњем десном крилу подлегла су турском обухватном маневру и бројној надмоћности свјежих трупа, те цијело српско десно крило попусти и почне се повлачити.

Да ли је српска резерва интервенисала па није успјела, или уопште није ушла у бој – не може се утврдити. Тек, повлачење десног крила пренесе се на цијели фронт, чиме је битка изгубљена…, наводи портал Царса.

У Косовском боју погинула су и оба државна поглавара: турски султан Мурат Први и српски кнез Лазар.

Ту, у непосредној близини Споменика косовским јунацима, налазе се и два историјски значајна турска споменика: Муратово турбе, подигнуто на мјесту где је Милош Обилић усмртио турског султана Мурата и гдје га је његов син Бајазит одмах послије боја сахранио, а други споменик – маузолеј је Гази Местан турбе (зову га и Барјактарево турбе), гдје је гроб неког високог турског команданта – барјактара, који је погинуо у бици која је 1448. године вођена на овом пољу.

Предање казује да је на овом локалитету, крај Гази Местан турбета, у вријеме Косовског боја погинуо и Југ-Богдан са својих девет синова.

У ниши, на предњој страни Споменика косовским јунацима, исписана је бронзаним словима порука:

Ко је Србин и српскога рода
А не дош‘о на бој на Косово
Не имао од срца порода
Ни мушкога ни дјевојачкога
Од руке му ништа не родило
Рујно вино ни пшеница бијела
Рђом кап`о док му је колена.