13/09/2021
И чак 90 година је владала потпуна непознаница о томе гдје се овај пиштољ налази. Мислило се да је у вихору рата нестао и нико није знао шта се са њим догодило. Након 12-дневног суђења у Сарајеву, октобра 1914. године, на коме је Принцип осуђен на максималну казну од 20 година тешког затвора (избјегавши смртну казну пошто је био млађи од 20 година), аустријски управитељ Босне је током рата однио пиштољ којим је извршен атентат у Беч, предао га извјесном језуитском фратру Антону Пунтигаму. Заједно са Принциповим пиштољем, предао је и остале предмете везане за сарајевски атентат: круницу са каиша надвојвоткиње Софије, пресвлаку јастука на коме је надвојвода Франц Фердинанд одмарао главу након рањавања и бомбе и пиштоље Принципових саучесника. Фратар Пунтигам је планирао да након рата отвори музеј, међутим то се никада није догодило па су га језуити након његове смрти, понудили породици Хабзбург, што су они одбили да прихвате. Тако је овај пиштољ, остао на прашњавом тавану језуитског манастира у јужној аустријској покрајини Штајерској све до 2004. године када је пронађен и предат на чување аустријском војном музеју.
У питању је полуаутоматски пиштољ марке „Браунинг“, модел „FN 1910“, серијски број „19074“ са дејством по систему кратког трзаја затварача са сакривеним ударачем и повратном опругом смјештеном око цијеви, ког је осмислио чувени амерички конструктор Џон Браунинг. Пиштољ који је Принцип користио произвела је фирма „Fabrique Nationale de Herstal“ из Белгије. Браунингов модел „FN 1910“ представљен је 1910. године унијевши значајну иновацију: повратну опругу смејштену око цијеви. Тај модел је био доступан у калибрима 9 х 17 мм („кратка деветка“ или .380 АЦП) са оквиром од шест метака и 7,65 х 17 (.32 АЦП) са оквиром од седам метака. Тежина пиштоља ког је користио Принцип била је 0,59 кг, дужина 153 мм, дужина цијеви 88 мм, брзина паљбе 20 метака у минуту, а брзина зрна 580 или 510 м/с, наводи се у публикацији „Историја Срба“.
Овај пиштољ је био веома погодан за полицијске и жандармеријске снаге широм Европе. За само неколико година од почетка производње био је у наоружању полиција Белгије, Холандије и Данске, а након завршетка рата, његова примјена се проширила и на многе друге земље. Био је у производњи све до 1983. године.
Пиштољ којим је извршен сарајевски атентат, заједно са осталим предметима везаним за тај догађај, данас се чувају у Аустријском војном музеју у Бечу.