Старински занат који је вијековима опстао у Призрену.

Остало је много тога вриједног и древног у Призрену, што даје за право да се овај град назове симболом љепоте и старине.

За дугим столовима у повећим зградама црвене фасаде, сједе младићи и дјевојке и вриједно уче занат који је прославио њихове претке. То су будући мајстори призренског филиграна.

Сребрне жице, што су их вукли и тањили, намотавали на калем и слали у Призрен топионичари Трепче, постају овде китњасти везови, стрпљиво плетених, увијаних и спајаних танких жица, подсјећа Опанак.

Машта везана у сребрној жици има бескрајно много варијанти и само једну симетрију: сличност. Орнаменти, фигуре, начин рада и обликовања спадају у вијековну традицију овог краја.

Призренски филигран стекао је славу у свијету. На плишевима париских златара стоји равноправно уз бурманске златне огрлице. Свака сребрна нит говори нешто ново и маштовито. Свака фигура има своје име, али та су имена лаицима безначајна.

Има их неколико стотина, зато постоји школа, постоји занат. Времена се мијењају, али занат остаје у богатству орнамената једне оригиналне народне умјетности.