У ноћном јуришу на усташко утврђење на Купресу, у Другом свјетском рату, 13. августа 1942. године погинуо је Симо – Симела Шолаја /1905-1942/, командант партизанског Крајишког батаљона „Искра“.

Симела Шолаја – заштитник крајишких Срба

По избијању устанка 1941. године, који су подигли махом Срби, постао је некрунисани сељачки вођа у свом крају, изузетно омиљен због храбрости.

Народ га је доживљавао као заштитника, нарочито од усташких покоља. Посмртно је проглашен народним херојем.

Рођен је 1905. године у селу Пљеви, код Шипова. До почетка Другог свјетског рата радио је као шумарски радник и надничар.

Као патриота, тешко је примио пораз Краљевине Југославије. Чим је почео усташки терор у околини Шипова, са неколико својих пријатеља склонио се у оближњу шуму и ту почео да скупља људе и оружје.

Шолајина јединица, састављена углавном од сељака, постигла је велике успјехе у борби против Италијана и усташа, ослободивши 1941. године значајни дио подручја око Шипова и Мркоњић Града.

Италијани су посебно цијенили Шолају након пораза код Сокоца и у Растичеву, код Купреса, 3. децембра 1941. године.

Покушали су да га придобију и послали свог сарадника са већом сумом новца да покуша да га подмити. Шолаја је убио курира и поручио да је „то његов одговор“.

Симо Шолаја носио је увијек са собом кожну торбу са бомбама. У своје редове врбовали су га и партизани и четници, да би на крају „преломио“ и прикључио се партизанима.

Иза Симе Шолаје није остала сачувана ни једна његова фотографија, а цртеж у зборнику хероја Југославије настао је на основу сјећања сабораца.

Под Симелином командом, батаљон „Искра“ уништио је утврђења у Мајдану, између Јајца и Мркоњић Града, те разбио батаљон домобрана на Воденом Поду и Превилима.

Када су се крајем јула и почетком аугуста 1942. године развиле борбе између усташа утврђених у Купресу и јединица Трећег крајишког партизанског одреда, Шолаја је са својим батаљоном похитао у помоћ.

У ноћи између 13. и 14. августа, јуришајући на усташке бункере, јуначки је погинуо, а постхумно је проглашен народним херојем.

Извор: Срна