Организација Балканска иницијатива за слободне медије упутила је отворено писмо Нику Клегу, предсједнику платформе Мета којој припада Фејсбук, у којем траже да хитно предузму кораке у спречавању злоупотребе платформи и ширења дезинформација на Западном Балкану. У писму као и њиховом новом извјештају „Друштвени медији и информациони рат на Балкану“ спомиње се Босна и Херцеговина, а посебно ентитет Република Српска.

У извјештају се наводи како “просрпска пропаганда све више превладава и у БиХ и Србији, подстичући подјеле и поларизацију између различитих етничких група и стварање велике забринутости за сигурност”.

“У центру проблема је питање сецесије Републике Српске од БиХ и уједињене са Србијом. Дезинформације су постале важан алат за Милорада Додика и других високорангираних политичара да потакну националистичку подршку за своје сецесионистичке амбиције. То обично има форму негирања геноцида и ратних злочина повезаних са сукобима након распада Југославије. Српски ревизионизам види ратне злочинце као хероје, а Србе као жртве лажи и завјера Запада”, наводи се у ИЗВЈЕШТАЈУ.

Потезе Додика су осудили. Наводи се и то како у Србији и РС гдје моћни лидери имају контролу над већином мејнстрим медија, друштвени медији могу пружити кључну алтернативну платформу за јавни дискурс и служе као алат подржавајући демократско учествовање.

“Заиста, новинари и цивили групе друштва широм свијета једнако су забринуте због затварања приступ друштвеним медијима јер се ради о њиховој манипулацији владе. Међутим, како овај извјештај показује, платформе друштвених медија наоружавају злонамјерни политички актери на Западу Балкана за промовисање национализма и ауторитарне праксе. А ребаланс је нужан како би се осигурало да друштвене мреже могу пружити вриједност, умјесто да појачају дезинформације у осталим медијима”, додаје се.

Писмо упућеном директору МЕТА платформе преносимо у цјелости:

“Уочи предсједничких и парламентарних избора у Србији 3. априла, ми, доле потписани, позивамо Мету да предузме хитне кораке у спречавању злоупотребе њихових платформи и сузбијању ширења дезинформација на Западном Балкану. У земљама као што је Србија у којима су традиционални медији у великој мјери под контролом државе, друштвени медији су посљедњи спас за независне новинаре и гласове. Како Европа доживљава први велики сукоб на свом тлу од балканских ратова 1990-их, након руске инвазије на Украјину, улога ових платформи у ширем информационом рату више се не може занемарити. Ово је посебно важно на Балкану, региону гдје се руски утицај снажно осјећа и гдје се ерозија демократије убрзава.

Фејсбук је далеко најдоминантнија платформа друштвених медија на Балкану. У свом извјештају „Друштвени медији и информациони рат на Балкану“ објављеном ове седмице, Балканска иницијатива за слободне медије испитала је дестабилизирајуће ефекте друштвених медија у Србији и  Републици Српској. Утврђено је да се Фејсбуком и другим платформама манипулише како би ширили дезинформације и нападали критичке гласове у покушају да се консолидује политичка моћ.

Тренутни Метин приступ уклањању лажних, обмањујућих и запаљивих садржаја је неадекватан. Балкан може представљати мало и сложено тржиште, али његов значај за регионалну стабилност не треба потцијенити. Кључно је да компаније друштвених мрежа сада дјелују како би ублажиле ове проблеме и додатно подржале могућност грађана широм Балкана да се укључе у смислене демократске изборе.

Позивамо Мету да примијени сљедеће препоруке за побољшање квалитета информационог окружења на својим платформама:

1. Проширити постојеће политике за означавање медија под државном контролом или повезаних с државом

2. Уведе веће санкције за медијске куће за које се утврди да више пута крше политику садржаја и објављују дезинформације

3. Проширити присуство компанија друштвених медија на Балкану

4. Појача напоре на идентификацији и уклањању тролова и бот налога

5. Развије алгоритме који промовирају медије с високим новинарским и етичким стандардима

6. Ојача капацитете за рјешавање информационих криза уколико се сигурносна ситуација додатно погорша на Западном Балкану

Без усаглашене акције Фацебоока и других, демократија на Балкану ће наставити да трпи са потенцијално далекосежним посљедицама по остатак Еуропе”, наводи се у писму.

Писмо потписују: Антоанета Николова, директорица Балканске иницијативе за слободне медије; Петер Хорокс ЦБЕ, бивши уредник вањске политике ББЦ-а; Марк Нелсон, бивши виши директор Националне задужбине за демократију; Ерик Јозсеф, дописник за Либерасион те Марион Краске, бивша директорица канцеларије Фондације Хајнрих Бел у Босни и Херцеговини.