У посјети јединственом храму у ждријелу Градиштанског кањона Сићевачке клисуре. Светиња је, по легенди, име добила у средњем вијеку по монасима из Свете Горе. У цркву и данас долази мноштво вјерника из Понишавља.

Краљевски српски војни манастир Света Петка Иверица

Једини српски војни манастир, јединствен по томе и у цијелом православном свијету, посвећен је Светој Петки и налази се код села Островице, у ждријелу Градиштанског кањона, најдраматичнијег и најсуровијег дијела Сићевачке клисуре. Његов званични назив послије освећења 14. октобра 1898. био је „Краљевски српски војни манастир Света Петка Иверица“.

Он је дат у власништво војсци, у њему су богослужили војни свештеници и уживао је покровитељство краљевске куће Обреновића. Послије Мајског преврата 1903. владајућа династија се промијенила, а манастир је прешао у власништво Нишке епархије. Ипак у њему је и даље остао војни свештеник, а Карађорђевићи су га такође помагали, јер је уживао велико поштовање народа као мјесто гдје су пронађене мошти дванаест светитељки великомученица.

Иверица је, по легенди, име добила по руским монасима из светогорског манастира Ивирона на Атосу који су бјежећи пред османлијама уточиште и мир нашли у Сићевачкој клисури. С њима је у непроходни кањон Нишаве стигло још мноштво калуђера избјеглица с Атоса који на монументалним литицама праве малу Свету Гору са 20 обновљених и новоизграђених манастира у којима цвјетају сликарство и преписивачке школе.

Турци су мрзили Сићевачку клисуру и њене манастире који су пружали уточиште српским борцима за слободу и збјеговима. Зато су у 16. вијеку упали на велики народни сабор у Иверици и у манастирској порти закопали 12 живих дјевојака, а затим спалили светињу.

Од ње је остала само легенда, све до краја 19. вијека. Тад су инжињерци српске војске почели да пробијају пут кроз клисуру непроходну од постанка свијета, правећи трасу жељезнице која ће спојити Европу на правцу древног караванског Цариградског друма који је пролазио Сврљишким планинама изнад кањона.

Чувши да је краљ Александар Обреновић спасен од дављења у мору током љетовања 1895. у Бијарицу, у славу тог догађаја инжињерци су на старом црквишту код Островице ријешили да подигну нови храм. Копајући темеље они су у тлу открили трагове легендарне прошлости. Уз новчиће из времена цара Уроша Нејаког, који су свједочили да је првобитна црква ту постојала и у 14. вијеку, пронашли су женске кости и накит, које су по предању припадале мученицама из 16. вијека. Војници су их пажљиво положили у импозантну грађевину у облику зарубљене пирамиде која је једина преживјела турска разарања. Вјероватно нису ни знали да је то био мутвак, огромна пећница у којој се спремала храна и сушила керамика, објавиле су Новости.

Мошти се ту и данас налазе, недалеко од цркве која је свакодневно отворена, иако монаштва у манастиру нема. Наиме, у храм и данас долази мноштво вјерника из Понишавља да се помоли моштима великомученица, али и пред иконом Свете Петке која се прочула као „брзопомагачица“, јер за кратко вријеме услишава искрене молитве.

Храм захвалности

Спомен-плоча крај улаза у цркву јединог војног манастира на свету објашњава зашто је он обновљен: „У славу срећног спасења Врховног Команданта Краљев. српске војске Његовог Величанства Краљ Александара И овај храм из темеља обнављају захваљујући се Свемогућем што је сачувао драгоцјени живот Узвишеног Господара Србије, а у знак топлих осјећања који су према његовој узвишеној личности прожети. Официри и војници инжињерских трупа. Изградњом грађевине руководио је капетан Живојин Дамњановић.“

Чудотворна икона

Према легенди, икона Свете Петке смјештена на иконостасу црквице, крије чудотворну моћ.