15/07/2021
“Косовка дјевојка”, умјетничко дjело Уроша Предића
„Косовка дјевојка” је насликана у Београду према иконографском моделу сликара Ферда Кикереца, насталом 1879. Сликана у духу академског реализма, изражава начела која је умјетник, школујући се на Умјетничкој академији у Бечу, усвојио и његовао. Предић је рад на слици започео пред Први свјетски рат, а завршио 1919. Скица настала 1914., била је намијењена „Колу српских сестара“ за израду разгледница које су продаване у хуманитарне сврхе. Сликар је био инспирисан првом болничарком из националног мита. За мотив је одабрао изглед бојног поља непосредно послије Косовске битке. Композиција носи патриотску поруку и због обиља детаља у реалистичком приказу бојишта и бојовника, прије је документарно него монументално дјело.
Слика “Косовка дјевојка” не носи само важну симболику за сам Косовски бој 1389. него и за Косовски завјет и његову етничку основу добра. Симболика је врло сложена и јединствена, а открива се са аспеката морала, етике, закона витешке части… До детаља је представљена у књизи “Објашњење слике Косовка Дјевојка” др Радета С. Н. Рајића.
Према народном предању, Павле је био син војводе Вука, заповедника Орлова Града у Србији. По томе граду је, каже предање и добио презиме Орловић, иначе му се отац презивао Црногорац. Сам Павле је био војвода Новог Брда, а управљао је и посједима свога оца на планини Рудник у Шумадији.
Косовка дјевојка је симбол Србије тј. Отаџбине. Србија је своју част одбранила на Косову пољу, те је управо дјевојка изабрана да симболише ту сачувану част. Ту част дјевојци је обезбиједио витез Павле Орловић. Он носи златни витешки појас, који је у име отаџбине добио од цара Лазара. Јер, још по „Душановом законику“ властелин је од цара добијао златни појас и мач. Овај појас је прије свега симбол витешке службене части. Његов штит на себи има представу црног орла, којим се одређује и његово презиме, али је он уједно и симбол прехришћанске Божије правде. Он тим штитом брани ПРАВДУ, односно етику добра.
По раскопчаној долами налазе се бијелим везом извезени крстови, симболи хришћанства части. Њих је девет попут девет Југовића. Лице Павла Орловића окренуто је ка небу – ка узвишеном и вјечном, а глава мртвог Турчина до њега окренута ка земљи – материјалном, земаљском.
Златни кондир из ког Косовка дјевојка даје вино српском витезу одликује се љепотом и обликом, а самим чином симболише признање за тешку и часну борбу на бојном пољу. Вином девојка указује поштовање, кријепи га и помаже му да се опорави и настави своју свету службу и отаџбинску мисију.
Косовка дјевојка је брижна и пажљива. Њена одора је украшена златним народним везом у ком се огледа љубав наше традиције. Њен поглед није ни тужан, ни молећив, он је усмјерен пун наде у опоравак Орловића Павла. Урош Предић насликао је „Косовку дјевојку“ 1919. године. Те године Швајцарска је прослављала значајну годишњицу своје неутралности. Музеј у Цириху тражио је ту Предићеву слику као први сликани мотив ратне болничарке у свјетској умјетности. То је Швајцарце подсјетило на њихову изгубљену битку са Французима у мјесту Марињан 1550. године, након чега су и одлучили да постану неутрална држава. Швајцарци су објаснили свијету како су Срби изгубили битку на Косову, и како су једини народ у Европи, поред њих, који је на изгубљеној бици изградио свој национални идентитет.
#kosovkadjevojka #urospredic #pavleorlovic #srbija